dug će vraćati građani
RS krenula u masovna kreditna zaduženja, duplo više od planiranog (VIDEO)
Ekonomski analitičari smatraju da Republiku Srpsku očekuje još kreditnih zaduženja, bez ikakvog plana ko će to i na koji način otplatiti
Vlada Republike Srpske zadužila se putem emisije trezorskih zapisa za 37,9 miliona maraka, skoro dvostruko više nego što je planirala u javnom pozivu. Slično je bilo i na prethodnoj aukciji trezorskih zapisa. Ceh novih kreditnih zaduženja za krpljenje budžetskih rupa, po svemu sudeći, platiće građani.
Dva kreditna zaduženja u mjesec dana i to duplo više od plana, javlja BHRT. U Ministarstvu finansija kažu da je razlog povoljna kamatna stopa od 0,4 odsto. Resorna ministricaa tvrdi da je budžet stabilan, da će deficit do kraja godine biti manji od planiranog, jer će se u drugoj polovini godine povećati indirektni prihodi. U idućoj godini očekuje da će deficit biti prepolovljen i manji od 200 miliona maraka.
– Do sada je izvršeno zaduženje od 609 miliona, s tim što smo 100 miliona već vratili zapisa koji su dospijevali u ovoj godini tako da je iznos 509 miliona. U prvom polugodištu imali smo veća zaduženja, u drugom imaćemo manje, kaže Zora Vidović, ministrica finansija Republike Srpske.
Novo kreditno zaduženje Vlade poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini, ali i kao doktorica ekonomskih nauka, Jelena Trivić ocjenjuje kao jednu bezidejnu ekonomsku politiku i procjenjuje da će 2023. godina biti teška u smislu vraćanja tih kredita.
– Neka optimalna granica duga za nas bi bila 35 posto. Mi se krećemo preko 50 posto. U taj dug ne ulazi dug zdravstvenog sistema koji je ogroman, preko jedne milijarde. Kada bismo uzeli i taj dug zdravstvenog sistema koji jeste, u konačnici, dug Republike Srpske, mi se krećemo negdje oko 65 – 70 posto bruto domaćeg proizvoda i to je kočnica budućem ekonomskom razvoju, tvrdi Jelena Trivić, zastupnica PDP-a u NSRS.
Ekonomski analitičari smatraju da Republiku Srpsku očekuje još kreditnih zaduženja, bez ikakvog plana ko će to i na koji način otplatiti. Trebalo je, kažu, ranije akumulirati rezerve za konsolidovanje kriznih situacija, kao što je trenutna izazvana koronavirusom.
– Postavlja se pitanje šta ako u narednom periodu budemo imali produžetak ove krize, ako privreda ne bude mogla da se vrati na onaj nivo na kojem je bila prošle godine, ako budemo imali nedostatak novca u budžetu, kao u nekom prethodnom periodu, pitanje je kako će se izmirivati obaveze u narednom periodu, dokle može ići to zaduživanjem, riječi su ekonomskog analitičara Predraga Dudukovića.
– Te kredite neće imati ko da vraća s obzirom na to da ljudi odlaze, a sve više je penzionera. Inače je javni dug čitave Bosne i Hercegovine, što uključuje Republiku Srpsku, mnogo veći nego što se predstavlja, jer u onaj iznos koji oni kažu nije ušao dug zdravstva, javnih i državnih preduzeća. On je dva puta veći nego što se zvanično objavljuje, poručuje Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka.
Na budžetskom računu Republike Srpske trenutno se nalazi 230 miliona maraka. Ceh novih kreditnih zaduženja za krpljenje budžetskih rupa po svemu sudeći platiće građani, samo je pitanje dokle će biti izvodljivo nastavi li se Vlada Republike Srpske zaduživati ovim tempom.
