Neispravne autobuse voze slabo plaćeni i nekvalifikovani vozači

Goran Starčević početkom oktobra ove godine ponovo je izabran za predsjednika Izvršnog odbora Udruženja saobraćaja i veza u Privrednoj komori Republike Srpske. Starčević je direktor u dvije firme, banjalučkom „Pavlović tursu“ i S.P. „Lasta“ d.o.o. Banjaluka. I jedna i druga firma bave se autoprevozom i po prirodi stvari, konkurentske su firme, piše Žurnal.

Starčević je veoma pomno isplanirao svoju poslovnu karijeru. Ranije je bio direktor u banjalučkom „Autoprevozu“, a prije nego što je napustio tu kompaniju, kako su za Žurnal rekli izvori iz te firme, „prodao“ je većinu autobuskih linija u gradskom i prigradskom prevozu firmama „Rale turs“, koja je u vlasništvu njegovog kuma Dragomira Railića, i „Pavlović tursu“, čiji je je sada direktor.

„Autoprevoz“ je 2000. godine dobio 35 novih autobusa za gradski saobraćaj, kao donaciju Vlade Japana, kao i autodijelove u vrijednosti od sedam miliona dolara i održavao je većinu gradskih linija. Na njihovom zvaničnom sajtu navedeno je da ta kompanija trenutno ima 28 vozila za gradsko – prigradski saobraćaj sa, kojima održava 4 gradske, 2 prigradske i 6 područnih linija, kao i pet vozila za međugradski saobraćaj sa kojima održava dvije međuentitetske i jednu međunarodnu liniju.

„Pavlović turs“, kojem je Starčevič prije napuštanja „Autoprevoza“, kako to navode izvori Žurnala „prodao“ linije za direktorsku funkciju, sada ima deset gradskih i četiri međugradske linije, a „Rale turs“, firma Starčevićevog kuma, dobila je jednu gradsku i četiri prigradske linije.

Isti izvori naveli su da je u vrijeme dok je Starčević bio direktor „Autoprevoza“, prodato zemljište te firme na Banjalučkom polju, da bi kupili zemljište u Dervišima kod Banjaluke za mnogo manje para. To zemljište potom iznajmljuju vlastitoj firmi „Neobas“ d.o.o., koje je osnovano 2012. godine, čime je „opran“ veliki dio novca od prodaje zemljišta na Banjalučkom polju.

Sporna kupoprodaja zemljišta

“Autoprevoz” je privatizovan 2002. godine, a njegovi većinski vlasnici su Živko Babić, Sladomir Đurić i Vid Dubočanin, poznati po aferi otimanja zemljišta Gradu Banjaluci vrijednog desetine miliona maraka. U cijelu priču oko te afere umiješani su bivši gradonačelnici Banjaluke iz SNSD-a (prije svih Dragoljub Davidović), koji godinama nisu činili ništa da spriječe tu otimačinu.

Ustavni sud BiH je prošle godine usvojio apelaciju “Autoprevoza” a.d. Banjaluka i “Bewo Real Estate” d.o.o Banjaluka, te ukinuo presudu Višeg privrednog suda u Banjaluci iz 2017. godine. Tom odlukom Ustavnog suda BiH zemljište stare autobuske stanice i zgrade Muzeja savremene umjetnosti RS dodijeljeno je firmi “Autoprevoz”, odnosno “Bewo real estate”, koja ga je “kupila” od “Autoprevoza”.

Sporno je to što je tokom deset godina, “Autoprevoz” pomenuto gradsko zemljište stavljao pod hipoteku kod raznih banaka i podigao četrnaest miliona KM kredita. Onda je najznačajniji dio tog zemljišta (Stara autobuska stanica) prepustio/prodao firmi “BEWO”, čiji je vlasnik Vedran Savić, sin Čede Savića, nekadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju grada (ZIBL-a). Savić je bio visoki funkcioner SNSD-a, koji se dovodio u vezu sa ubistvom Milana Vukelića 2007. godine. Interesantno je da je firma “BEWO” preuzela od “Autoprevoza” “čiste” parcele, neopterećene hipotekom.

Vlasnici “Autoprevoza” su sve hipoteke, (prije nego što je zemljšte preuzela BEWO), prebacili na tu firmu, ali i na druge dijelove zemljišta koje je u vlasništvu Grada. Pod hipoteku su stavili i Vidovdansku ulicu, tako da banke sada polažu pravo na javno dobro. I to je to, niko do danas nije odgovarao za ove malverzacije, o čemu postoji sva potrebna dokumentacija.

Vratimo se Starčeviću. Radi se o osobi koja je na čelu Udruženja saobraćaja i veza pri Privrednoj komori RS i trebalo bi da se bori za bolji položaj autoprevoznika u RS, čiji su se zaposleni zbog pandemije korona virusa našli u veoma teškom položaju, prvenstveno jer su međunarodne linije bile obustavljene na duži vremenki period. Umjesto da se uhvati u koštac sa Vladom RS i insistira na subvencijama, da bi autoprevoznici mogli da opstanu, a uposlenici primaju plate, Starčević, prema našim izvorima, gleda jedino svoj interes.

Dok je Vlada Federacije BiH krajem prošle godine uplatila deset miliona konvertibilnih maraka pomoći firmama koje se bave prevozom putnika, Vlada RS je autoprevoznicima u ovom bh. entitetu pokrila tek dio obaveza za poreze i doprinose na platu.

Izvori Žurnala navode da Starčević niti smije niti može da zastupa autoprevoznike, jer ga, kako navode, u Vladi RS ne doživljavaju kao osobu koja ima bilo kakakv autoritet, već kao najobičnijeg poslušnika vlasti.

Profit važniji od sigurnosti putnika

Zaposleni u firmi S.P. „Lasta“, drugoj u kojoj je Starčević direktor, navode da su na ivici egzistencije, ali i da im je život, kao i životi putika koje prevoze, svakodnevno stvaljeni na kocku. Tvrde da ih Starčević na put šalje sa neispravnim autobusima, sa slabim kočnicama i bez grijanja. Dodaju da se za popravke autobusa izdvajaju nerealno visoke cifre.

Dnevnica vozača, koji voze na liniji Banjaluka-Beograd, iznosi 25 KM, dok su im plate mizerne. Starčević je vozačima, koji su se pobunili, obećao povećanje dnevnica na 30 maraka, kroz obračun plata, uz opasku da „oni kojima se ne sviđa, mogu da traže drugi posao“. S.P. „Lasta“ d.o.o. Banjaluka je podružnica beogradska firma „Lasta“ a.d. u Republici Srpskoj. Njezini kooperanti u RS su i banjalučki „NEOBAS“, kao i prevoznik Golubić, koji drže većinu međunarodnih linija iz Banjaluke.

Izvori Žurnala navode da su većina vlasnika privatnih firmi iz Banjaluke, koji se bave autoprevozom, dobro naplatili svoj biznis, izgradili luksuzne kuće i imaju milione. Takođe navode da i sada više od polovine fiskalnih kasa u autobusima gradskog saobraćaja u Banjaluci nisu registrovane, te da skoro svi vode duple poslovne knjige, jedne za sebe, a druge za inspekciju.

Nemar vlasti, samovolja vlasnika firmi koje se bave prevozom putnika i njihovo nastojanje da na uštede na svemu, kako bi uvećali lični profit, kao i nedjelovanje Udruženja za saobraćaj i veze RS doveli su do situacije kada je vožnja autobusima postala rizik, kako zbog neispravnih vozila, tako i zbog onih koji upravljaju njima, jer je dobar dio vozača autobusa odavno „trbuhom za kruhom“ posao potražio u inostranstvu, tako da putnike nerijetko prevoze i oni koji nemaju potrebne kvalifikacije za vožnju autobusa.