Žene u crnom: Srbija s rezolucijom o Srebrenici obračunava na sraman način

Povodom 20 godina od genocida u Srebrenici, nevladina organizacija Žene u crnom iz Beograda pridružila se međunarodnoj akciji pod motom „Srebrenica svijetom hodi“, koju pokreću organizacije mladih Bošnjaka i Bošnjakinja i drugih organizacija, kako bi činom empatije poslali poziv da se Srebrenica nikada, nigde i nikom ne ponovi, javlja Anadolu Agency.

„Mi mislimo da je najveći zločin nakon Drugog svetskog rata, genocid u Srebrenici, problem celog čovečanstva i da je borba protiv poricanja genocida zajednička borba za univerzalne vrednosti ljudskog dostojanstva i poštovanje žrtava svuda“, rekla je u izjavi novinarima koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović.

Ona je dodala da u Srbiji postoji posebna odgovornost, zato “ukoliko se mi sećamo, pamtimo, urezujemo u kolektivno sećanje žrtve zločina počinjene u naše ime, pre svega genocida u Srebrenici, onda možemo da od drugih takođe zahtevamo da poštuju žrtve unutar srpskog naroda“.

Navodeći da je važno da se vrednosti kao što su mir, nenasilje, solidarnost afirmišu i u obrazovnom sistemu i da postanu stvarnost u Srbiji, Zajović je istakla da je način na koji se „sadašnje vlasti u Srbiji obračunavaju sa rezolucijom o Srebrenici sraman, ciničan i neprihvatljiv, ne samo za žrtve genocida u Srebrenici, nego i za građane i građanke u Srbiji“.

„Mi, Žene u crnom, znamo šta smo radile 11. jula 1995. godine, pa smo ih u javnom pismu pitale šta ste vi radili 1995. godine, zašto se skrivate iza srpskog naroda, zašto time skrivate svoju odgovornost za činjenicu da vi niste bili puki posmatrači, niti nemi prolaznici, već ste bili akteri politike koja je 1995. godine dovela do genocida i koja danas opravdava, minimizira, negira genocid“, rekla je Zajović.

Dodala je da panika i paranoja koja se širi samo od reči genocid je apsolutno dokaz o odgovornosti sadašnjih predstavnika vlasti za ono što se dešava.

„Država Srbija je trebala da bude prva koja će doneti rezoluciju o Srebrenici. Time bi skinula ogromnu ljagu i teret zločina sa građana i građanki ove države i time bi pokazala da se distancira od počinjenog zločina, jer mi smatramo da Srbija ne može da živi i ne živi u postgenocidnom vremenu sve dok bilo koja vlast nema jasan odnos prema genocidu, bez obzira što je genocid nasleđe prethodnog režima, mi smatramo da je ta kultura i dalje na delu ukoliko se nastavlja sa poricanjem.“