Skuplji vožnja i letenje, jeftinija struja?

Klimatski “paket” Evropske unije na stotinama stranica opisuje kao bi EU do 2030. trebalo da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto. Koje su najvažnije ideje i šta će to značiti za građane?

Evropska komisija planira veliki iskorak u zakonodavstvu koje se tiče borbe protiv klimatskih promjena.Ove srijede se predstavlja 13 novih ili znatno izmijenjenih zakona, i to pod sloganom „Spremni za 55“. Misli se na 55 odsto manje štetnih izduvnih gasova do 2030. godine, i to u poređenju sa 1990. godinom koja se uzima kao referenca, piše Deutsche Welle.

Krajnji cilj je da Evropska unija, možda i cijela Evropa, do 2050. budu klimatski neutralni – to jest da ne budu neto zagađivači.

Trgovina emisijama gasova se pooštrava

Svako plaća svoje zagađenje. Takozvana trgovina emisijama štetnih gasova od sada će pogađati i brodove, baš kao što je slučaj sa avionima. Danas ovo pravilo pogađa desetak hiljada postrojenja koja se mahom bave energetikom. Nejasno je da li će Evropska komisija ciljati da svoje izduvne gasove plaćaju i oni koji učestvuju u drumskom saobraćaju ili stanari zgrada.

Novi ekološki porez

Na granicama EU će se plaćati novi ekološki porez na izvoz aluminijuma, čelika, cementa, đubriva i proizvodnju struje. Tako bi evropski proizvođači, koji moraju da vode računa o životnoj sredini, bili zaštićeni od nelojalne konkurencije spolja. Takođe, valja spriječiti proizvođače iz EU da izazovu „curenje ugljen-dioksida”, odnosno da prljavu proizvodnju prebace na Balkan ili u Ukrajinu.

Doduše, Sjedinjene Države, Kina i mnoge zemlje u razvoju kritikuju evropske planove da se uvede dodatni porez, smatrajući da to protivrječi pravilima Svjetske trgovinske organizacije.

Promjene oporezivanja energenata

Evropska komisija predlaže da se promjene poreske stope koje su danas povoljne za fosilna goriva poput nafte, gasa i benzina. Trošenje ovih energenata, što za grijanje, što za vožnju, moglo bi da postane skuplje. Istovremeno, struja bi mogla da pojeftini čime bi se podstakla kupovina električnih automobila.

Ipak, teško da će sve države članice dozvoliti uplitanje u svoje poreske politike. Ovdje je naime potrebna jednoglasna odluka, a nje nije bilo prethodnih godina.

Automobilska industrija se okreće naglavačke

Motori sa unutrašnjim sagorijevanjem neće biti eksplicitno zabranjeni, ali mu dođe skoro na isto. Jer, Evropska komisija hoće da propiše kako nova vozila moraju da smanje količinu izduvnih gasova za 60 do 90 odsto, što je tehnički moguće jedino ako su to električna vozila. Do 2050. vozila ne bi uopšte trebalo da imaju izduvne gasove.

Letovi će poskupjeti

Do 2050. aviokompanije treba da koriste najmanje 60 odsto održivog goriva umjesto kerozina. Trenutno su takva goriva pet puta skuplja, pa neće biti čudo ukoliko letovi znatno poskupe za putnike.

Punjači svuda

Države članice bi mogle biti obavezane da izgrade mreže strujnih benzinskih pumpi, to jest brzih punjača za električna vozila, kao i pumpi za vodonik. Već do 2030. trebalo bi da bude tri miliona takvih stanica u EU. Cijene bi mogle da budu jedinstvene u EU.

Obavezna izolacija

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson želi da uvede obaveznu štednju energije izolacijom zgrada, energetski neutralnim novim zgradama i efikasnijim postrojenjima za grijanje i klima-uređajima. Ušteda energije bi trebalo da iznosi 32,5 odsto do 2030. godine. Potencijal za uštedu postoji prije svega u zgradama javne administracije, bolnicama, školama…

Nula u poljoprivredi

Poljoprivreda i drvna industrija bi što pre trebalo da postanu klimatski neutralni. Oni bi trebalo da za svaku tonu CO2 koju emituju, kroz drveće ili druge biljke vežu drugu tonu CO2.