Rusija se mora pridržavati sporazuma o atomskom razoružavanju

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg za DW pojašnjava pod kojim okolnostima je spreman da prihvati evropske napore u pogledu zajedničke odbrane i kako se može spriječiti oživljavanje utrke u naoružanju.

DW: Gospodine Stoltenberg, u toku je diskusija koju je pokrenula Francuska o tome da li bi Evropa trebala osnovati svoju zajedničku vojsku. Šta se krije iza toga? Da li to znači da Evropljani ne vjeruju da će SAD ozbiljno uzeti svoje obaveze prema NATO-u?

Jens Stoltenberg: Mislim da smo iz dva svjetska rata ali i iz Hladnog rata naučili koliko su važni transatlanski odnosi. Zato se moramo pobrinuti da se Evropa i Sjeverna Amerika drže zajedno. Pozdravljam jače napore u odbrani Evropske unije jer vjerujem da će to osnažiti odbrambene snage Evrope i otvoriti mogućnost za nove investicije u odbranu. Ne pozdravljam međutim opciju da radimo dupli posao. Stoga se evropski planovi odbrane moraju realizovati unutar NATO-a i u tom okviru bi se morao jačati evropski stub NATO-a. Ukoliko se to ispoštuje, onda pozdravljam takve evropske napore na polju odbrane.

DW: SAD namjeravaju da se povuku iz sporazuma sa Rusijom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF). Šta se sada treba desiti kako bi se spriječilo ponovno pokretanje utrke u nuklearnom oružju?

– Rusija bi morala da pokaže da se pridržava sporazuma. Sve članice NATO-a slažu se da je novi ruski raketni sistem razlog za zabrinutost. Ovaj sistem ugrožava sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa. Nove ruske rakete su mobilne, teško se otkrivaju i konstruisane su da mogu da nose nuklearne bojeve glave. Povećavaju stepen spremnosti upotrebe nuklearnog oružja u sukobu, a domet im je takav da mogu stići i do evropskih gradova, uključujući i Berlin. Zbog toga su zemlje, članice  NATO-a već godinama veoma zabrinute zbog ovog novog ruskog raketnog sistema. Još je Obamina administracija pozivala Rusiju da se u potpunosti pridržava sporazuma. Mi i dalje apelujemo na Rusiju da poštuje ovaj sporazum, jer nijedan sporazum o kontroli naoružanja ne može biti efikasan ako ga poštuje samo jedna strana.

DW: Da li je NATO-u generalno potrebna nova nuklearna strategija?

– Mi smo značajno smanjili značaj nuklearnog oružja koristeći našu dosadašnju strategiju. Decenijama smo posvećeni nuklearnom razoružavanju. NATO je odigrao ključnu ulogu u sklapanju ovog sporazuma 1987. godine, zabranivši dalju proizvodnju raketa zemlja-vazduh srednjeg dometa. Uz to smo smanjili nuklearno naoružanje u Evropi za 90 procenata. Dakle, ne želimo ponovo da se naoružavamo. Ne želimo da podrivamo važne sporazume o kontroli naoružanja, kao što je Sporazum o raketama srednjeg dometa. Zato pozivamo Rusiju da se u potpunosti pridržava ovog veoma važnog sporazuma.

Norvežanin Jens Stoltenberg je od 2014. generalni sekretar NATO-a. Prije toga je ovaj socijaldemokrata bio na funkciji premijera Norveške.