Gadžovski: Makedonija nema alternativu za EU i NATO

Jedini put za Makedoniju je članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, poruka je građana na referendumu o dogovoru o promeni imena sa Grčkom čije usvajanje bi odblokiralo evroatlantske integracije, kaže Mitko Gadžovski, politički analitičar iz Skoplja, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Gadžovski dodaje da je zbog nesređenih biračkih spiskova i kampanje za bojkot koju je vodio opozicioni VMRO-DPMNE izlaznost bila manja od očekivane pa nije dostigla 50 posto plus jednog birača koliko je bilo neophodno da bi konsultativni referendum bio važeći.

Pred Makedonijom sada stoje dve opcije, kaže skopski analitičar: ratifikacija sporazuma sa Grčkom u Sobranju uz podršku VMRO-DPMNE ili novi izbori.

Prema podacima Državne izborne komisije, na referendumu je glasalo 649.376 birača ili 36,79 odsto onih koji se nalaze na biračkom spisku. Od toga, 593.315 ili 91,37 odsto građana je bilo “za”, 36.596 ili 5,64 odsto je bilo “protiv”, dok je nevažećih listića bilo 2,99 odsto.

RSE: Da li su vas iznenadili rezultati?

Gadžovski: Iskreno, očekivao sam da izlaznost na referendumu bude veća, ali šta je tu je. Makedonija je danas u jednoj fer i demokratskoj atmosferi glasala na referendumu. Referendum je prošao u najboljem redu, bez većih incidenata. Mislim da je ovaj rezultat koji je danas postignut jasan putokaz za dalje približavanje Republike Makedonije EU i NATO-u.

RSE: Šta su građani Makedonije poručili i domaćoj i evropskoj javnosti?

Gadžovski: S obzirom na procenat onih koji su glasali na referendumu, a to je oko 650.000 građana, 91 posto su za to da Republika Makedonija postane članica EU i NATO, što je veliki procenat, pogotovu ako se u vidu ima faktor da Makedonija ima dva miliona građana, a u biračkim spiskovima figurira cifra od milion i osamsto hiljada birača.

U tome vidim ključni problem, u procentu izlaznosti, zato što ima veliki broj glasača koji su na biračkom spisku, a nisu fizički prisutni u Republici Makedoniji, a pojavile su se i informacije o preminulima koji su glasali. Birački spisak je nesređen, to je bio slučaj i na prethodnim izborima, ali se sada pokazalo kako je jedan od većih problema nesređen birački spisak.

RSE: Koja je poruka za domaće političare?

Gadžovski: Poruka je da treba preći na druge načine glasanja, kao što je glasanje u Sobranju Republike Makeodnije, za izmene Ustava, koje proizilaze iz dogovora iz Prespe.

RSE: Kakva je poruka za Zapad koji se trudio da pruži što veću podršku za referendum?

Gadžovski: Republika Makedonija nema drugu alternativu osim EU i NATO i odatle proizilazi ta podrška koju nam daje međunarodna zajednica. Smatram da je njihova podrška u ovom procesu bila veoma velika, razume se da su građani Makedonije to prepoznali, iako procenat izlaznosti, pretpostavljam, nije u skladu sa očekivanjima međunarodne zajednice. Ali, šta je tu je, Republika Makedonija u budućnosti, kao što sam rekao, nema drugu alternativu osim EU i NATO.

RSE: Na kome je odgovornost za nisku izlaznost na referendumu?

Gadžovski: Ja problem vidim u dva slučaja. Prvi je, kao što sam već pomenuo, nesređeni birački spisak u kome stoji milion i osamsto hiljada glasača, a Makedonija ima dva miliona građana. Što znači da ima 200.0000 maloletnih lica, što je nemoguće.

Drugi problem je bojkot koji je organizovao VMRO-DPMNE, odnosno nekoliko članova najvišeg rukovodstva partije. Smatram da VMRO-DPMNE nije tražio da se ne podrži dogovor iz Prespe, izlaznost bi bila veća. Međutim, razlika je u tome što je među onima koji su izašli na referendum, velika većina bila za. Mislim da su ta dva faktora presudila zašto je izlaznost bila mala.

RSE: I premijer Zoran Zaev i lider VMRO- DPMNE Hristijan Mickoski tvrde da je Makedonija pobedila. U čemu se tačno ogleda ta pobeda?

Gadžovski: Smatram da je poruka tih 90 procenata koji su učestvovali na referendumu, za koji želim da potenciram da je reč o konsultativnom referendumu, odnosno da nije obavezujući referendum, da su građani u svakom slučaju iskazali svoj stav i da su pobedili. VMRO DPMNE će prisvojiti tih milion i dvesta hiljada koji nisu glasali, ali moramo da stavimo do znanja da je onih koji su glasali protiv ovog pitanja bilo oko 35.000, što, kako pokazuju rezultati koje sad imamo, znači da s jedne strane imamo 620.000 naspram 35.000.

RSE: Premijer Zaev je najavio i sledeći korak – da će ići na glasanje u Sobranju. Kako nakon ovoga dobiti podršku poslanika VMRO-a?

Gadžovski: Premijer je na konferenciji istakao dva moguća scenarija. To je podrška VMRO-DPMNE u Sobranju i ratifikacija dogovora ili izbori.

RSE: Koji scenario je izvesniji?

Gadžovski: Moguća su oba scenarija, pogotovu zato što postoji ogromna podela u VMRO-DPMNE oko ovog pitanja. Bio sam svedok da su neki članovi VMRO-DPMNE glasali, pretpostavljam da su glasali protiv. Ali nije isključen ni drugi scenario, naredni dani će biti ključni za rešavanje ovog pitanja.

RSE: Zašto će naredni dani biti ključni?

Gadžovski: Očekujem da ti iz VMRO-DPMNE koji bi dali podršku u Sobranju izađu sa tim, i da, ako se obezbedi dvotrećinska većina, sporazum bude ratifikovan u Sobranju i sprovedu se izmene Ustava, ili će odbiti to i raspisaće se vanredni parlamentarni izbori, na kojima će građani odlučiti u kom pravcu Makedonija treba da ide.

RSE: Da li su rezultati referenduma uvod u novu političku nestabilnost u Makedoniji?

Gadžovski: Pa da, možemo tako da to formulišemo, ali bih dodao da je to dobro za našu državu, jer mi sada znamo ko se kakvim sredstvima služi i u kom pravcu Makedonija želi da ide.

Strani mediji o referendumu

Makedonski lider obećava da će istrajati u procesu promene imena uprkos slaboj izlaznosti na referendumu, piše Reuters.

“Makedonski premijer obećao je u nedjelju da će nastaviti sa glasanjem u Parlamentu kako bi promenio ime zemlje, iako njegova koalicija priznaje da izgleda da referendum nije uspeo da obezbedi izlaznost od 50 odsto potrebnih da bi odluka o promeni imena postala pravno valjana. Predložena promena naziva deo je dogovora, koji je postignut u junu zahvaljujući prozapadnom premijeru Zoranu Zaevu, s makedonskim susedom Grčkom, kako bi se rešio spor star nekoliko decenija koji je sprečio Makedoniju da se priključi NATO-u ili EU,“ podseća agencija.

BBC je o referendumu Makedoniji izvestio pod naslovom, “Referendum u Makedoniji: Nizak odziv na glasanju za promenu imena”. U tekstu se podseća da je ubrzo po okončanju glasanja, vlast saopštila da je glasalo samo malo više od trećine Makedonaca, što je manje od 50 odsto potrebnih da bi referendum bio važeći.

“Atina veruje da njene severne komšije nagoveštavaju teritorijalne pretenzije prema grčkoj regiji Makedoniji. Grčka je blokirala kandidaturu Makedonije za članstvo u EU i NATO. Neki nacionalisti – uključujući i predsednika zemlje – pozvali su na bojkot nedeljnog referenduma,“ podseća BBC.

“Makedonski glasači izbegavaju referendum o promeni imena“, piše Fajnenšl Tajms (Financial Times) i dodaje:

“U nedelju se vodila borba oko pokušaja integracije bivše jugoslovenske republike Makedonije sa Zapadom, jer su stotine hiljada birača odustale od glasanja na ključnom referendumu o promeni imena zemlje. Strani lideri, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i američkog sekretara za odbranu Džima Matisa (Jim Mattis), posetili su balkansku državu proteklih nedelja u pokušaju da ubede glasače kako bi utrli put za ulazak Makedonije u EU i NATO.“