Problemi Evropske unije i Kine

Kada se predstavnici EU i Kine budu sreli na samitu u Pekingu (12/13. jul) jedno statusno pitanje će biti od posebnog značaja. Kina već dugo traži od EU da joj prizna status tržišne privrede. EU je podijeljena oko tog pitanja. Zašto se ono uopšte postavlja?

11. decembra 2001, Narodna Republika Kina je pristupila Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To je bio veliku uspjeh za svjetsku trgovinu, jer se jedna ogromna privreda potčinila pravilima te organizacije. Za Kinu i njene trgovinske partnere, to je od samog početka bio mač sa dvije oštrice. Drastično smanjenje uvoznih carina je dovelo do pritiska na kineska preduzeća. Druge zemlje su se bojale da će biti preplavljene robom a oznakom Made in China. Tako su za vreme pristupnih pregovora važile specijalne odredbe i prelazni rokovi, kako bi se izbjegli eventualni trgovinski konflikti.

Jedna od posebnih specijalnih odredbi (član 15 pristupnog ugovora), sastojala se u tome da se Kini u roku od 15 godina ne prizna status tržišne privrede. Prednost tog postupka je u tome što trgovinski partneri mogu lakše da tuže kineske firme zbog dampinga i povise kaznene carine na kineske proizvode.

Evropska komisija i parlament nesložni

Prelazni rok ističe krajem septembra. Kina želi da dotle bude priznata kao tržišna privreda. Za Kineze tu nema diskusije – smatraju da će im taj status automatski biti dodijeljen. I jedna ekspertiza Evropske komisije ide u tom pravcu. Ali, sada se umiješao Evropski parlament. On je u maju odlučio da još ne omogući Kini dobijanje tog statusa – zbog sukoba oko čelika i sa njim povezanog straha za radna mjesta u Evropi. A glas Evropske unije u STO ima posebnu težinu.

I zaista, jeftini čelični proizvodi iz Kine su oštra konkurencija branši u Evropskoj uniji. I kineske čeličane se bore da prežive otkako potražnja kod kuće nije više tako velika kakva je bila u prošlosti. One pokušavaju da se viška čelika ratosiljaju tako što će ga plasirati na svjetsko tržište. Vlada u Pekingu želi da riješi problem viška kapaciteta, ali ne želi da preoštrim strukturnim reformama prinudi domaću industriju da padne na koljena.

Dilema Komisije

Sada je Evropska unija u dilemi koga da naljuti – Evropski Parlament ili Kinu. Glasanje poslanika nije obavezujuće, ali poslije referenduma u Velikoj Britaniji, Evropska komisija će dva puta razmisliti prije nego što bude ignorisala neku odluku Parlamenta. Osim toga, Komisiji će na kraju biti potrebna saglasnost parlamenta za davanje Kini statusa tržišne privrede.

S druge strane, Evropska unija rizikuje da će, ako kaže “ne” Kini, doživjeti odmazdu Pekinga. “Evropa bi trebalo dvaput da razmisli prije nego što donese konačnu odluku o kineskoj tržišnoj privredi”, upozorila je već kineska državna novinska agencija Sinhua.

Moguća žrtva kineske odmazde bi bila i njemačka auto-industrija. Do sada je ona dobro zarađivala na kineskom tržištu. Sa kineske strane se čulo da to ne mora i dalje tako da bude. No, sukob bi donio hendikep i samoj Kini, jer je EU njen najvažniji trgovinski partner a Kina investira mnogo u Evropi – duplo više nego EU u Kini.
Moglo bi doći i do kompromisa. Ali vrijeme ističe.