Nove prekretnice u priči o Brexitu

Proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, na nešto više od mjesec dana od datuma izlaska, je dodatno zakomplikovan najavom premijerke Tereze Mej (Theresa May) da će se možda glasati o odlaganju Brexita i objavom lidera laburista Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn) da će podržati organizovanje drugog referenduma, mada nije potpuno jasno ni koji su ciljevi niti dometi tih poteza, pišu svjetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Labirintna kriza Brexita

Odluka premijerke Mej da omogući poslanicima da za nešto više od dvije sedmice mogu glasati hoće li odgoditi Brexit ili su za odlazak iz Evropske unije bez dogovora – ukoliko njen pokušaj ratifikacije ugovora o razvodu ne uspije, označava jednu od najvećih prekretnica u “labirintnoj krizi Brexita u Velikoj Britaniji od šok-referenduma iz 2016. godine”, ocjenjuje agencija Rojters (Reuters).

Agencija podsjeća da premijerka pokušava pregovarati o izmjenama Sporazuma o izlasku, koji je prošle godine dogovorila s EU, i za koji je obećala da će ga vratiti u Parlament najkasnije do 12. marta. No, samo mjesec dana do Brexita, krajnji ishod je nejasan – sa scenarijima koji se kreću od prihvaćanja premijerkinog sporazuma u posljednjem trenutku, do ponovnog referenduma za koji Mej kaže da bi mogao otvoriti nove podjele i da bi bio nepošten.

Rojters piše da bi odlaganje povećalo šanse za preokret Brexita, posebno zato što opoziciona Laburistička partija naginje ka podržavanju novog referenduma.

Odlaganje kao velika kocka

Blumberg (Bloomberg) piše da bi odlaganje Brexita bila velika kocka, navodeći da bi se s jedne strane spriječio odlazak pro-EU ministara i poslanika, ali da se s druge strane rizikuje veliko nezadovoljstvo evroskeptičnih konzervativaca.

Blumberg ocjenjuje kako bi odlaganje bilo “veliko uzmicanje” premijerke, koja je protekle dvije godine insistirala da će Velika Britanija izaći iz EU krajem marta 2019.

Uz podršku Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn) drugom referendumu, najava o odlaganju Brexita mogla bi potaći strah među brexitovcima da se odustaje od razlaza s EU, ističe Blumberg i dodaje da bi u tom slučaju Mej mogla iskoristi taj strah, te ih uvjeriti da podrže njen dogovor s EU, koji je zbog sporne “bekstop odredbe”, o granici Irske i Sjeverne Irske, ubjedljivom većinom glasova već propao u Parlamentu.

Pauza, refleksija i kompromis

Britanski Gardijan (The Guardian) piše da je Brexit isuviše važan da bi se s njime žurilo. Kolumnista Sajmon Dženkins (Simon Jenkins) piše da je parlament “nepomirljivo podijeljen” pošto ne može da se odluči kako zemlja treba napustiti EU, 29. marta. “Zato treba stati, smiriti se i razmisliti”, navodi on.

Strategija vlade, odnosno strategija premijerke Tereze Mej (Theresa May), bila je da se s njenim planom ide do posljednjeg trenutka, s nadom da će, uz malu pomoć prijatelja iz EU, kroz parlament nekako provući dogovor o Brexitu. “Ali, to sada djeluje nemoguće”, smatra kolumnista Gardijana.

Toliko važno pitanje kao što je Brexit, trebalo bi se oslanjati na međustranački dogovor s laburistima i manjim partijama, navodi Dženkins, uz konstataciju da bi “bolji lider od Mej to sigurno dosad uradio”.

Gardijanov kolumnista ističe da je Velika Britanija suočena s pravljenjem zaliha lijekova, bankrotima poljoprivrednika i milionskim isplatama “konsultantima za Brexit bez dogovora” u londonskom Sitiju, što može uzbuđivati tvrde brexitovce među konzervaticima, ali je to za obične Britance “ponižavajuće i apsurdno”.

“Da li je odlaganje na dva mjeseca ili dvije godine nije važno – mada što više to bolje”, zaključuje Dženkis i dodaje da su Velikoj Britaniji potrebni pauza, refleksija i kompromis.

Laburisti promijenili dinamiku

S dramom oko Brexita, koja ne može biti zamršenija, Laburistička partija je promijenila dinamiku podrškom novom referendumu, iako se mislilo da njen lider Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn), dugogodišnji evroskeptik, ne odobrava novo izjašnjavanje uprkos pritisku laburističkih poslanika, piše Telegraf (Telegraph).

Britanski list ističe da je do promjene došlo pošto je prošle sedmice osam poslanika napustilo Laburističku partiju, a zamjenik lidera stranke Tom Votson (Watson) jasno stavio do znanja da podržava drugo izjašnjavanje – s implicitnom prijetnjom da bi se stranka mogla podijeliti ako ne bude obećanja o podršsci drugom referendumu.

Telegraf ocjenjuje da ovo neodređeno obavezivanje uzburkalo strasti – pošto su otvorena pitanja da li laburisti i dalje podržavaju Brexit – samo ne onakav kakav predlaže Mej – ili hoće li u slučaju drugog referenduma voditi kampanju za ostanak.

Jedna od mogućnosti je da laburisti pristanu da podrže sporni dogovor koji je Mej postigla s EU, uz uslov da o tome glasa cijela zemlja. No, prema ocjeni lista to se ne uklapa u dosadašnje insistiranje laburista kako Velika Britanija mora ostati u carinskoj uniji s EU.

Novi referendum bi u svakom slučaju odložio izlazak planiran za 29. marta, pošto će biti potrebni mjeseci pripreme, ali se nameće nedoumica šta bi bilo referendumsko pitanje, piše Telegraf i konstatuje kako bi to ipak bio povratak na 2016. – “samo što bi ovog puta bilo još gadnije i razornije.”

Krajnji dometi

Odluka lidera laburista Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn) da podrži zahtjev za održavanje drugog referenduma o Brexitu može umiriti aktiviste i poslanike koji se protive izlasku iz Evropske unije, ali se postavlja pitanje krajnjeg dometa tog poteza, smatra politička urednica BBC-ja Lora Kunsberg (Laura Kuenssberg).

Podrškom novom referendumu moglo bi se smanjiti nezadovoljstvo mnogih laburističkih poslanika Korbinovim podržavanjem Brexita, ali njegov posljednji potez ne znači da će se novi referendum zaista desiti, upozorava Kunsberg.

Ona dodaje da s druge strane može doći do potpunog kolapsa plana premijerke Mej, pa podržavanje drugog referenduma laburistima otvara više opcija. Nije isključeno ni da se “u ovako nestabilnim vremenima” pojavi većina za drugi referendum, mada nije jasno šta bi taj referendum trebalo da odlučuje.

Potez se svakako računa politički, jer “opozicija baš kao i vlada, pokušava da održi što više loptica u vazduhu”, zaključuje urednica BBC-ja.