Fajon: Hrvatska zajednica promovisanjem partikularnih interesa odmaže BiH

Nakon što je usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta o napretku BiH, u koju je ušao termin federalizam, javnosti u našoj zemlji još nije jasno na šta se on odnosi. Da li federalizam znači treći entitet u BiH, te zašto je rekla da je Evropski parlament zloupotrijebljen za partikularne interese hrvatske zajednice u BiH, u razgovoru za BH radio 1 pojašnjava slovenačka parlamentarka Tanja Fajon.

Gospođo Fajon, molim Vas da nam pojasnite pojam federalizacije ili, kako je u izjavi medijima specijalni izvjestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Dan Preda rekao – federalizam koji je ušao u Rezoluciju. Na šta se misli?

Mi smo u grupi socijalista i demokrata sa kolegama pokušali da nekoliko amandmana od hrvatskih kolega za promovisanje, ja bih rekla, nekih partikularnih interesa hrvatske zajednice u Bosni i Hercegovini, ne budu prihvaćeni u svakom slučaju. Ja bih rekla da nije problem federalizam, federalizam kao i decentralizacija su već prisutni u Bosni i Hercegovini, već to što se bojim da se iza pojma federalizam podrazumijeva treći entitet i revidiranje trenutnog uređenja. I uvjerena sam da nije momenat za to, da je Bosni i Hercegovini u ovom trenutku potrebno jedinstvo i kontinuitet kada je u pitanju reforma ekonomskih i socijalnih politika, napori koji se ulažu u državu i u mlade ljude, a ne ponovno otvaranje starih rana i oživljavanje nacionalističke retorike, koja trenutno prijeti da uzme maha u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Zbog toga mi je žao da su neki amandmani u svakom slučaju prošli, ali ne toliko koliko ih je ipak bilo, tako da, nekako, na kraju nije toliko loše.

Kako Vi razumijete pojam federalizam koji se spominje u Rezoluciji? Da li se on odnosi na ustavno uređenje cijele Bosne i Hercegovine ili samo dijela, dakle, Federacije Bosne i Hercegovine?

Iza pojma federalizam može se podrazumijevati i treći entitet i revidiranje trenutnog uređenja. Slažem se sa onim što je jučer rekao komesar za proširenje Han – Evropska unija nema nadležnost da diktira organizaciju zemlje sve dok zemlja zadovoljava propise Unije. Međunarodna zajednica i Evropska unija su uvijek tu bili jasni u stavovima. Bosna i Hercegovina samo kao cjelovita zemlja može da radi u procesu reformi i putu prema Evropskoj uniji. Mislim da je pravi trenutak da u Evropi, koja je jako podijeljena, ne pravimo neke nove podjele.

U više navrata ste rekli da je Evropski parlament zloupotrijebljen za zastupanje partikularnih interesa hrvatske zajednice u Bosni i Hercegovini. Zar je moguće u Evropskom parlamentu zastupati partikularne interese?

Moguće je, naravno. To je i dokaz da je moguće. Zbog toga sam i rekla da je bio nekako zloupotrijebljen. Barem ta Rezolucija. Smatram da ova Rezolucija, koja nekako analizira progres Bosne i Hercegovine, nije pravi način i instrument za realizaciju jasnih ciljeva pojedine zemlje i da, nažalost, ne pomaže već odmaže Bosni i Hercegovini. Zbog toga sam, ne prvi put, i tražila da takvo promovisanje nekih partikularnih interesa ne ulazi u Rezoluciju u kojoj mi imamo neki evropski stav prema zemlji koja je na putu prema Uniji. Dakle, mislim da nije Evropski parlament institucija koja bi promovisala takve partikularne interese pojedine zajednice ili države.

I ova, kao i ranije Rezolucije, politici daje smjernice. Šta je osnovno na čemu, prema ovoj Rezoluciji, naši političari moraju da insistiraju – prvo ekonomsko–socijalne reforme ili ustavne reforme?

Prema Rezoluciji, sigurno ekonomske i socijalne reforme, jer Rezolucija ne ulazi toliko u unutrašnje stvari kao što je Ustav. Ali, u svakom slučaju, poziva sve odgovorne političare u državi da rade za taj napredak, da se dodatno angažiraju na sva sporna područja gdje je potreban napredak.