Bez slobode govora nema ulaska u EU

Uspostavljanje slobode medija i izražavanja u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja jedan od najvažnijih uslova za pristupanje Evropskoj Uniji. Iako je to poznata činjenica, nezavisni mediji i novinari u ovom regionu se suočavaju sa političkim, finansijskim i pravnim pritiscima.

Na to treba dodati i uticaj stranih autornih Vlada, Rusije, Kine i Turske, na medije. Sve okolnosti ukazuju da se profesionalni mediji bore za opstanak, poručeno je između ostalog na konferenciji „Dani medija – Evropska Unija Zapadni Balkan“ (EU-Western Balkans Media Days), koja se održava u Podgorici.

Iako nije prisustvovao konferenciji Dani medija, doskorašnji komesar Evropske Unije za proširenje Johanes Han je putem snimljene video poruke konstatovao da je sloboda medija definisana kao ključni element vladavine prava i smještena u središte odnosa Evropske Unije prema Zapadnom Balkanu.

Han je ocjenio da je sloboda medija ugrožena, a bez ostvarenja pune slobode izražavanja se ne može ući u Evropsku Uniju.

„Sloboda medija nije ugrožena samo na Zapadnom Balkanu, nego u cijelom svijetu, ali je taj uticaj na zemlje u tranziciji kao što su zemlje Zapadnog Balkana još veći imajući u vidu osjetljivost procesa tranzicije. Naša poruka je uvijek ista, ne može se ostvariti napredak u pravcu učlanjenja u Evropsku Uniju bez zaštite slobode medija i slobode izražavanja. To je razlog zašto proces pristupanja počinjemo i zaključujemo poglavljima o vladavini prava. Pažljivo ćemo pratiti da zahtjevani standardi Evropske Unije, ne samo budu usvojeni i ugrađeni u zakonodavstvo, već i da se implementiraju u stvarnosti. To znači da novinarima moraju biti dati pristojni, profesionalni uslovi da rade svoj važan posao nezavisno od drugih i naravno bez prijetnji i bez napada na njih. Evropska komisija će uvijek biti posvećena zaštiti slobode medija“, poručio je Johanes Han.

‘O medijskim slobodama se ne pregovara’

Sličnu poruku je poslao i generalni direktor za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Kristijan Danielson – da je sloboda medija bezuslovna za države koje hoće u Evropsku Uniju i da o slobodi medija nema pregovora sa zemljama u tranziciji.

Danielson je rekao da postoji zabrinutost u odnosu na političke i druge pritiske na medije i novinare, a Vladama je poručio da su one te koje treba da uhapse počinioce napada na medije i novinare:

„Sloboda izražavanja i medijska sloboda nisu predmet pregovora sa zemljama koje žele da se pridruže Evropskoj Uniji. Na evropskom nivou mi ne možemo uhapsiti one koji su počinili nasilje nad novinarima. Vaše Vlade to mogu i moraju. Ali mi podržavamo lokalne organizacije koje brane i štite bezbjednost i sigurnost novinara i koje precizno dokumentuju sve slučajeve nasilja i zastrašivanja. Mi ne možemo fizički zaustaviti manipulisanu retoriku. Medijski poslenici bi to trebalo da rade“.

Osim unutrašnjih slabosti u oblasti slobode medija zemalja Zapadnog Balkana, ne treba zanemariti i aspekt miješanja stranih autornih Vlada u rad medija u regionu. To je potencirao Kurt Basseuener iz Savjeta za politiku demokratizacije, koji je autor izvještaja o uticaju stranih Vlada na medije na Balkanu.

„Ti strani autoritarni akteri Rusija, Kina i Turska, na svoj način su u nekom defakto savezu protiv liberalnih vlasti u regionu. Radi se o strateškim savezima i posebnim modelima, čiji je cilj očuvanje uticaja i uspostavljanje sistema vladajuće elite. Neispunjene reformske agende su na primjer pružile niz mogućnosti Rusima da promovišu podjeljenost i dalju fragmentaciju, da bi djelovali protiv NATO, da bi sada djelovali protiv proširenja Evropske Unije“, rekao je Basseuener.

Rad u ‘neprijateljskom okruženju’

Crnogorski ministar kulture i medija Aleksandar Bogdanović je saopštio da Vlada podržava profesionalne medije, te naglasio da u Crnoj Gori postoji medijski pluralizam, da vlasti sarađuju sa evropskim partnerima u formiranju novih medijskih zakona, te da institucije rade na rasvjetljavanju napada na novinare i medije:

„Ekspanziju prati pluralizam medijske scene, u Crnoj Gori imamo preko 140 domaćih i stranih medija. Naš je interes kojem je Vlada suštinski posvećena, stvaranje neophodnih uslova za njihov nesmetan i bezbjedan rad, unapređenje ukupnog medijskog ambijenta i garancija slobode istraživanja i profesionalnog informisanja uz neophodnu regulaciju“.

Replicirao je Mihajlo Jovović jedan od urednika nezavisnog dnevnika „Vijesti“, koji je i sam svojevremeno bio žrtva bombaškog napada na redakciju:

„Dok sam slušao uvaženog ministra Bogdanovića, postavio sam sebi pitanje – o kojoj on to zemlji govori?“

Iako je konstatovao da posljednjih mjeseci u Crnoj Gori nije bilo napada ili kampanje protiv nezavisnih medija, Mihailo Jovović je saopštio da dosadašnji napadi na novinare nisu rasvijetljeni, da finansijski pritisci postoje, te otvorio mogućnost da se zemlje Zapadnog Balkana ipak pridruže Evropskoj Uniji bez sprovedene slobode medija:

„Svi mejnstrim mediji koji pokušavaju da budu profesionalni, mogli bi ih nazvati nezavisnima, su u nevoljama. Gospodin Danielson je rekao da ne bi trebalo da se dozvoli da se to desi, ali moglo bi da se desi – da Crna Gora i druge zemlje u regionu uđu u Evropsku Uniju a da nemaju mejnstrim medije koji pokušavaju da budu profesionalni i nezavisni“.

Najveći izazov za nezavisne medije je kako opstati na tržištu odnosno, kako da budu finansijski održivi. Marija Ristić iz Balkanske istraživačke mreže je između ostalog opisala ambijent u kome rade profesionalni mediji, čije je okruženje uglavnom neprijateljsko:

„Postoje nezavisni mediji ali nema održivosti. I to važi za neprofitne medije ali i za komercijalne koji pokušavaju da budu nezavisni. Generalno govoreći mediji rade u jednom neprijateljskom okruženju svuda na Zapadnom Balkanu. Postoje tri vrste pritisaka: prvi je politički pritisak, drugi je fiansijski i treći veoma važan pravni pritisak“, zaključila je.