Roditelji Avdije Selimovića: Ubio je i nas dvoje, umrijet će u zatvoru

Mnogo je 80 godina da dobiju za ubistvo, umrijet će u zatvoru. Pa, Karadžić je pobio toliki narod pa je dobio manje, govorili su jučer  Avdo i Azra Selimović, roditelji Avdije Selimovića, koji je ove sedmice za svirepo ubistvo, zajedno sa Murizom Brkićem, osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora.

Bez obzira na svu brutalnost i svirepost u načinu ubistva djevojke Arnele Đogić, njegovi roditelji smatraju da je trebao dobiti manju kaznu. Razgovarali smo s njima ispred porodične kuće u selu Lišci kod Olova.

– Ne sporimo mi da je on to počinio i neka bude osuđen, ali ovo je previše. Bili smo mu u posjeti prošle sedmice i ja sam mu rekla da samo govori istinu. Neka kaže šta je uradio i kako – govori majka ubice Azra Selimović.

[yuzo_related]

Na naše pitanje jesu li pročitali ili iz medija saznali za detalje iz optužnice, kolika je doza brutalnosti, prilikom čega su korištene inkvizitorske metode ubistva, prvo Azra odgovara:

– Sve je to namješteno.

Avdijin otac Avdo ni u jednom trenutku nije negirao da je njegov sin ubica te da je počinio djelo zbog kojeg se on, kako kaže, stidi.

– Kada je ubio jadnu djevojku, ubio je i nas dvoje. Ja ne smijem normalno sići u čaršiju, mi smo obilježeni za čitav život. Nekako bi mi bilo lakše da je i sebe ubio, klanjamo mu dženazu, u mezar ga spustimo i znam da ga više nema. Šta sad, upropastio je i sebi život – govori Avdo Selimović.

Ponovio je da je čitav život radio za Avdiju, da mu je sve pružio.

– Naš stariji sin se oženio i otišao, a Avdiji sam kupio traktor, mašine da ima da radi, da zaradi. Kakav je to način, ubiti nekoga koga voliš? Volio bih da sam bio u sudnici da pitam sudiju je li mnogo, ali nisam smio doći. Ne mogu da shvatim šta se događalo u njegovoj glavi, da nekoga toliko voliš i da to uradiš. Nikad neću shvatiti. Imam malu penziju, sad moram njemu slati u zatvor – dodaje Avdo Selimović.

Njihov sin provest će naredne četiri decenije na robiji, kažu da ih boli što će njihovo ognjište ostati pusto.

– Mi smo mrtvi, nema nama još dugo. Ovo sve ostade, zemlja, kuća – govore uglas.