Jasna “pomagala” sestri pa je udavila: “Ja ću je spasiti, znam šta joj je”

Jasna Mrkonjić iz Tuzle pravosnažno je osuđena na 14 godina zatvora zbog ubistva sestre I.Dž. koju je udavila u julu 2021. godine u tuzlanskom prigradskom naselju Dobrnja i to nakon što je nesrećnoj ženi pozlilo.

Naime, Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine odbio je kao neosnovanu žalbu kantonalnog tužilaštva iz Tuzle, a žalbu odbrane optužene djelimično uvažio pa je presudu Kantonalnog suda u Tuzli preinačio u odluci o kazni.

Inače je ranijom presudom ona bila osuđena na 20 godina, podsjećaju Nezavisne novine.

Prema optužnici ona je došla do kuće u kojoj živi njena sestra jer ju je prethodno nazvao sestrić i javio da je žena veoma uznemirena i da se ne osjeća dobro.

Nakon što je članovima porodice rekla da je ona tu i da će je spasiti, da nije potrebna hitna pomoć i da izađu iz kuće, sestri je sjela na stomak, rukama zatvarala usta i pritiskala vrat pa je došlo do gušenja.

Kobnog dana, nakon što je I.Dž. klanjala, počela je uznemireno trčati po kući uzvikujuću “Allah, Allah”, te izlaziti napolje. Njen maloljetni sin pokušao je smiriti, pa je pozvao tetku da dođe jer majka nije dobro i ne zna šta da radi.

Kada je došla uhvatila je I.Dž. za ramena, uvukla u hodnik, gurajući je spustila istu na pod u ležeći položaj i sjela joj na stomak, dok joj je čuvala noge rukama, a žena je pokušavala da se otrgne od nje i izađe napolje.

Kada je sin rekao da se zove hitna pomoć, tetka mu je reka “hitna ne treba, ja sam tu za nju, ja znam šta joj je, ja ću je spasiti, ne treba hitna, ni niko”.

Nesrećna žena se i dalje otimala i govorila “pustite me napolje, pustite me, umrijeću”, a potom su je, kada se malo primirila, iznijeli vani i polegli na pločice ispred ulaznih vrata.

Optužena joj je sjela na stomak i rekla njenom sinu da donese vodu i da joj sipa u usta, što je ovaj i uradio, misleći da pomaže svojoj majci iako joj se voda iz usta vraćala na nos i usta pomiješana sa krvlju i krvavim komadima.

Uplašen je pitao: “Jesi li zvala djeda i nenu. De da ja nazovem od druga i hitnu pomoć”, na što mu je optužena odgovorila “Idu, zvala sam, krenuli su”, iako to nije učinila, te je rekla “Ne treba hitna pomoć, ja sam za nju tu, znam šta joj je”.

Potom je nazvao druga koji živi preko puta kuće i dao mu broj djeda i nene i rekao da ih nazove da dođu, a kada se ponovo vratio vidio je da optužena skida prsten sa svoje ruke koji gura I. Dž. u usta kao da ga proguta, a njoj je išla krv iz usta.

Ponovo je tražila od maloljetnika da sipa vodu majci u usta što je ovaj i učinio, misleći da tako pomaže pa je tražila da je i on malo stisne po stomaku “Stisni da izađe krv, sve će proći”.

On je malo stisnuo jer ga je bilo strah i nije znao o čemu se radi, dok je za to vrijeme J. M. sjedeći i dalje na sestinom stomaku stezala i pritiskala rukama po vratu iz sve snage u više navrata, govoreći da to radi da izađe krv.

Kada su došli djed i nena K.K. i K.Š., nena je rekla “Nemoj tako, vidiš da ne daje znake života, na što je ova odgovorila, “Znam ja šta radim, biće sve to dobro, nemojte se miješati”.

K.Š. je rekla “Zovite hitnu”, pa je sin ponovo pozvao svog druga i rekao mu da zove hitnu, a oni su po dolasku konstatovali smrt žene.