Žuljević: Čekam odluku CIK-a, nakon toga ću odlučiti šta dalje

Ukoliko bude narušen ustavni princip, te bude zanemaren izborni rezultat oličen kroz broj ostvarenih glasova kod dodjele mandata za Dom naroda Parlamenta FBiH u drugom krugu, kojeg će provesti Centralna izborna komisija BiH, bar kada su u pitanju predstavnici iz reda ostalih, bit će uložena žalba na takvu odluku CIK-a Apelacionom odjelu Suda BiH, potvrdio je u razgovoru za Anadolu Agency (AA) Aner Žuljević, zastupnik iz reda ostalih u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona.

CIK BiH bi u ponedjeljak, 11. februara, trebao pristupiti drugom krugu dodjele mandata za Dom naroda Parlamenta FBiH nakon što se u prvom iz svih deset kantona nisu mogli izabrati predstavnici u skladu sa izmjenama i dopunama Uputstva o postupku provedbe posrednih izbora za tijela vlasti u Bosni i Hercegovini obuhvaćenih Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine, jer ih kao takvih nije bilo među izabranim kantonalnim zastupnicima.

Tako će se u drugom krugu birati jedan predstavnik bošnjačkog, pet srpskog i dva predstavnika iz reda ostalih.

Skupština Bosanskopodrinjskog kantona već je izabrala jednog delegata iz reda ostalih za potrebe drugog kruga, a verifikacija njegovog mandata za Dom naroda Parlamenta FBiH očekuje se upravo u drugom krugu.

“Što se tiče popune Doma naroda Parlamenta Federacije BiH u drugom krugu, koja će biti definisana od Centralne izborne komisije BiH naredne sedmice, na koju su oni sebe zadužili u Uputstvu koje su ranije usvojili, a za koje se Ustavni sud BiH proglasio nenadležnim, očekujem da vidim na koji način će se vršiti popuna po toj odluci i nakon toga ću naravno pristupiti pravnom lijeku koji mi bude na raspolaganju u tom momentu. Za sada, faktički, ono što je bitno navesti, da nisam osporen u činjenici da odluka, odnosno Uputstvo koje je propisano, ne definiše nemogućnost nekoga ko je iz reda ostalih da bude kandidat. CIK BiH do sada vodi proces na način koji je meni omogućio i listu iako se HDZ BiH žalio. Postoji lista, postoji mogućnost glasanja tako da ja u ovom momentu imam poziciju koja nije onemogućena Uputstvom, koja je definisala da ja ne mogu da budem kandidat za Dom naroda Parlamenta FBiH. Ako se bude računalo na činjenicu da se faktički koristi princip 1:1:1 kao ustavna obaveza kada su u pitanju konstitutivni narodi, zašto bi bila drugačija logika popunjavanja iz reda ostalih”, navodi Žuljević.

Tu je ono gdje će CIK BiH, kaže, pokazati kredibilitet donošenja odluke o popuni Doma naroda Parlamenta FBiH u drugom krugu.

“Ima u ovom momentu već izabran delegat iz Bosanskopodrinjskog kantona. Onda se postavlja pitanje zašto bi jedan kanton koji već ima izabranog po principu 1:1:1 izgubio pravo da ostvaruje mandat u Domu naroda Parlamenta FBiH, a to je HNK. U ovom momentu CIK BiH će pokazati svoj kredibilitet činjenicom hoće li ispoštovati ustavnu odredbu koju je definisao u prvobitnom Uputstvu kada su pitanju delegati iz reda ostalih. Ukoliko se to ne desi, onda će se faktički pokazati da su oni krojili pravila onako kako su im definisali politički sponzori pokušavajući da onesposobe, odnosno onemoguće kandidate koji su po Ustavu ove zemlje imali pravo. Čekam tu njihovu odluku jer će ona pokazati dvije stvari – da li je CIK BiH u skladu sa svojom prethodnom praksom spreman donijeti i dodijeliti mandat u skladu sa brojem glasova”, navodi Žuljević.

Kaže da kao izabrani zastupnik u Skupštini HNK-a na bazi zvaničnih izbornih rezultata CIK-a BiH ima tri puta više glasova nego svi oni koji su izabrani iz reda ostalih u Bosanskopodrinjskom kantonu.

“Postoje dva kriterija prije onoga što su oni planirali, a to je žrijeb. Žrijeb je nešto što je sreća i lutrija koja se radi kada je neko ostavrio ravnopravan status u toj priči, pa se jedino srećom može izdefinisati ko ulazi. Kada dva kandidata imaju isti broj glasova, da su svi popunjeni iz svih kantona po ustavnim odredbama, onda bi žrijeb bila logika izbora između dva ravnopravna kandidata. Ali, ako imamo prije toga činjenicu da BPK-a već ima kandidata koji je izabran, uz to da imamo SBK-a i ZDK-a koji nisu imali predstavnike iz reda ostalih, a ima u HNK dodatno, onda bi logika stvari po principu 1:1:1 bilo da sada kandidat iz HNK-a dođe u Dom naroda Parlamenta FBiH”, stava je Žuljević.

To je ono što je, kaže on, ustavna logika kada su u pitanju konstitutivni narodi.

“Hoće li oni to sada zadržati i kod ostalih, bar je meni jasno da neće biti tako, ali je meni dao prostor u argumentaciji za žalbu koju ću ja uputiti nakon te odluke. Postoji ustavni princip, postoji broj glasova koji je legitimni kriterij kada izlazite na izbore u odnosu na ono treće što je žrijeb. Žrijeb je isključivo mehanizam u kojem CIK BiH pokušava da izbjegne prethodna dva, jedan ustavni i jedan logički kriterij”, naglašava Žuljević.

S obzirom na to kako su iz CIK-a najavili da će potvrditi rezultate izbora za Dom naroda Parlamenta FBiH nakon provedenog drugog kruga dodjele mandata ako ne bude žalbi, čime bi se omogućilo da novi saziv bude konstituisan naredni petak, Žuljević se ne slaže da bi njegova žalba bila eventualna opstrukcija i pokušaj zaustavljanja tog procesa.

“Što se tiče opasnosti od činjenice da ja sam ja zaustavio, ne vidim logiku u toj čitavoj priči zato što je do sada Dom naroda Parlamenta FBiH faktički funkcionisao nakon prvog kruga nepopunjen. Mi nismo do sada u iskustvu Doma naroda Parlamenta FBiH imali gotovo nikada popunjen Dom u skladu sa Ustavom FBiH i pravilima sa kojima se definiše njegovo djelovanje. Nedostajali su Srbi, bilo je dosta slučajeva kada se faktički Dom naroda Parlamenta FBiH konstituisao na način da je bio nepotpun. Tako da ne vidim tu argumentaciju i tezu da ja bilo šta blokiram u čitavoj priči, pogotovo što je varijanta ovdje da ja pokušavam da objasnim nekakve logičke stvari koje samo ukazuju na činjenicu da je CIK BiH u ovom mandatu implementirajući ove rezultate izbore posljednjih pokazao takav nivo gubljenja kredibiliteta izvršavajući nekakve obaveze u pozadini, očigledno onih ljudi čije političke interese štite da je to dovedeno do apsurda”, stava je Žuljević.

Navodi da je jednu logiku objasnio da postoje jedna pravila za konstitutivne narode, a onda se na drugačiji način ponaša po pitanju ostalih.

“Onda vi ustvari pokazujete da imate od sjednice do sjednice različite stavove i od političke pozicije koja vam zatreba u tom momentu za nekoga od vaših sponzora koji će vam omogućiti drugi mandat u CIK-u BiH da donesete neku drugu odluku. Bit će tu dosta prostora za tu priču, oko žalbe. Nije to samo ova priča koja se sada odnosi na mene lično. Da ne kažem o Uputstvu o nespojivosti funkcija koja je definisana, a sada odjenom povučena. Bit će tu dovoljno razgovora u narednom periodu. Meni je legitimno da branim svoja prava koja su ugrožena nakon 15 godina nakon bavljenja politikom”, ističe Žuljević.

Umjesto, kaže, da implementiramo presude koje će vratiti diginitet ljudskim pravima građana u BiH da ne bude sedam ostalih nego da ih bude 17 kao što ima i svih konstitutivnih naroda u toj čitavoj priči mi smo se vratili korak unazad.

“Faktički doveli su da imamo još jednu diskriminaciju u izbornom sistemu umjesto da rješavamo postojeće, koje imamo po sudskim presudama. To smo mi, politički pragmatizam upakovan u nadležnost Ustavnog suda i međunarodnu zajednicu koja se već godinama ne miješa u svoj posao”, poručio je Žuljević.