odluka senata
Univerzitet u Sarajevu formira komisiju za provjeru diplome Sebije Izetbegović
Tužilaštvo Kantona Sarajevo je 2021. godine pokrenulo istragu o njenoj diplomi. Od hrvatskih vlasti zatražena je dokumentacija, jer je Izetbegović izjavila da je dio specijalizacije provela i u Zagrebu
Senat Univerziteta u Sarajevu zadužio je Medicinski fakultet da formira komisiju koja će još jednom pregledati kompletnu dokumentaciju prof. dr. Sebije Izetbegović, direktorice Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) te da za 30 dana dostavi izvještaj Senatu, piše Radio Slobodna Evropa.
“Ima određenih nedostataka koje nismo mogli ignorirati. Imat će pravo gospođa Izetbegović da da izjavu fakultetu i da imamo njeno izjašnjenje”, kazao je Rifat Škrijelj, rektor Univerziteta u Sarajevu i član Senata nakon sjednice 10. novembra.
Direktorica KCUS-a Sebija Izetbegović, kadar vodeće bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA,) supruga je Bakira Izetbegovića, predsjednika te političke partije.
Krajem maja 2021. godine u javnosti je iznijeto više informacija i špekulacija koje dovode u pitanje validnost specijalizacije Sebije Izetbegović.
Tužilaštvo Kantona Sarajevo je 2021. godine pokrenulo istragu o njenoj diplomi. Od hrvatskih vlasti zatražena je dokumentacija, jer je Izetbegović izjavila da je dio specijalizacije provela i u Zagrebu.
Ministarstvo znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske saopćilo je da Sebija Izetbegović jeste upisala poslijediplomski studij u Zagrebu, ali da to ministarstvo nema podatke o položenim ispitima.
Uprava za inspekcijske poslove Kantona Sarajevo je utvrdila 2. jula 2021. da zvanje magistrice Izetbegović zahtijeva dodatne provjere.
Rektor sarajevskog univerziteta je izjavio da “Univerzitet nikoga ne napada i da žele skinuti hipoteku sa svojih pleća”.
“Ako se uoče nedostaci oduzet će se diploma gospođi Izetbegović”, rekao je Škrijelj i dodao da je Izetbegović uredno izabrana u akademska zvanja, ali da su uočeni neki nedostaci.
“Mi u jednom paketu dokumenata koji je sastavio Medicinski fakultet i KCUS, nemamo uvjerenje o položenim ispitima u Zagrebu. Nema da je izvršena ekvivalencija. To su temeljni dokumenti na osnovu kojih je nastavljen postdiplomski studij. Prof. Izetbegović možda to ima kod sebe, ali ne želi dati. Mi ne znamo”, kazao je Škrijelj.
Dodao je da se na Medicinskom fakultetu se promijenilo pet dekana u pet godina.
“Ko nam garantuje da u mandatu nekog dekana ona nije predala taj papir koji nedostaje, dokaz o položenim ispitima. Nisam tu da optužujem. Samo čekamo da utvrdimo činjenice”, kazao je rektor sarajevskog univerziteta.
Amina Valjevac, dekanesa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu na kojem predaje i Sebija Izetbegović, uoči sjednice Senata je u otvorenom pismu javnosti “skrenula pažnju na konstantne neprimjerene medijske pritiske i napade na dostojanstvo uvažene prof. dr. Sebije Izetbegović”.
Valjevac je navela da je Sebija Izetbegović diplomirala na Medicinskom fakultetu u Sarajevu u aprilu 1989. godine. Navela je i da je taj fakultet “izvršio ekvivalenciju (priznavanje) ranije stečenih prava (položenih ispita na postdiplomskom studiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu)”, te da je u martu 1998. godine odbranila magistarski rad na Medicinskom fakultetu u Sarajevu.
Valjevac je navela da je Sebija Izetbegović odbranila doktorat na Medicinskom fakultetu u Sarajevu u julu 2000. godine i nakon toga izabrana u zvanja od asistentice do redovite profesorice.
Senat nije raspravljao, iako je bilo najavljeno o diplomi Elmedina Konakovića, predsjednika stranke Narod i Pravda.
Škrijelj je kazao da se nije diskutiralo o diplomi Konakovića kao diplomca ili postidoplomca “jer je prije sjednice Fakultet sporta i tjelesnog odgoja odlučio da tu nema smetnje”. Dodao je kako je 35 diploma “falsificirano izvan Univerziteta” te da su te diplome proslijeđene na procesuiranje nadležnim institucijama.
Pritisci na Univerzitet
Škrijelj je uoči vanredne sjednice Senata Univerziteta u Sarajevu, kazao za medije da je Univerzitet u proteklom periodu “bio izložen raznim pritiscima od pojedinih političkih subjekata”.
Kako je naveo, novi Zakon o visokom obrazovanju Kantona Sarajevo, donesen u avgustu 2022. godine, Senatu je dao mogućnost da oduzme diplomu ako se ispostavi da je nezakonito stečena.
“Razlog tome je što nam nije bila predočena relevantna dokumentacija koja se odnosi na stečena prava studentice Izetbegović na postdiplomskom studiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, niti smo imali uvid u nastavne planove i programe, te fond sati predavanja”, kazali su u julu 2021. za RSE iz Uprave.
Ko upravlja Univerzitetom u Sarajevu?
Po zakonu, Univerzitet uživa autonomiju i samoupravu, uključujući unutarnju organizaciju, donošenje statusa i ostalo. Finansira se iz budžeta i vlastitih prihoda. Senat odlučuje o svim akademskim i stručnim pitanjima, uključujući i izbor rektora, tajnim glasanjem, između redovnih profesora, na mandat od četiri godine.
Članovi Senata Univerziteta u Sarajevu su rektor, sedam prorektora, prorektor, dekani 23 fakulteta i tri akademije i direktori pet instituta, te Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH, kao i direktor Univerzitetsko-kliničkog centra u Sarajevu. U Senatu je i sedam predstavnika Studentskog parlamenta Univerziteta.
Rektori, prorektori, dekani, prodekani i direktori instituta na mogu biti članovi stranke, izvršne i zakonodavne vlasti, te sindikata.
Ko upravlja Kliničkim centrom u Sarajevu?
Sebija Izetbegović je direktorica Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu. Imenovao ju je Upravni odbor. Federalni ministar zdravstva na daje saglasnost.
Klinički centar Univerziteta u Sarajevu (KCUS) je javna zdravstvena ustanova u vlasništvu pet od deset kantona u entitetu Federaciji BiH. Vlasnici su Federacija BiH, Zeničko-dobojski (ZDK), Bosanskopodrinjski (BPK), Unsko-sanski (USK), Srednjobosanski (SBK) i Kanton Sarajevo (KS).
Upravni odbor KCUS-a ima 11 članova ii bira se na mandat od četiri godine, kao i menadžment te ustanove.
Ko upravlja zdravstvom u BiH?
BiH nema državno ministarstvo za pitanje zdravstva.
Zdravstvo u BiH je u punoj nadležnosti entiteta Republika Srpska (RS) i Brčko distrikta BiH kao posebne administrativne jedinice, te u podijeljenoj nadležnosti između entiteta Federacije BiH (FBiH) i njenih deset kantona.