Šta prosječan Bosanac i Hercegovac zna o energetskoj efikasnosti?

Šefica Odsjeka za energetsku efikasnost Federalnog ministarstva prostornog uređenja Jasmina Katica izjavila je za Fenu da energetska efikasnost predstavlja veliku priliku za bh. ekonomiju, ali da je nedostatak političke volje prepreka i tom sektoru.

Pojasnila je da je studija koju je uradila Svjetska banka, prije nego što je pokrenula projekt energetske efikasnosti u BiH, pokazala  da je, spram potrošnje energije u zgradama kakva je sada, potencijal veliki, a uključuje angažman prvenstveno građevinskih, projektantskih i konsultantskih firmi.

Katica je istakla da je zaključak Svjetske banke bio da investiranje u mjere energetske efikasnosti trajno otvara nova radna mjesta, te ostvaruje značajne uštede u budžetima.

Pojasnila je da su zahvaljujući usvajanju evropskih direktiva o energetskoj efikasnosti nastala i nova zanimanja poput tzv. energetskih auditora koji vrše energetske preglede u zgradama i energetsko certificiranje, a to su prvenstveno arhitekti, te građevinski, mašinski i elektroinženjeri koji prođu propisanu obuku.

Katica je navela da u Federaciji BiH trenutno ima 15 kompanija ovlaštenih za te poslove, koje su izradile oko 400 certifikata, a potencijal je daleko veći jer puno zgrada, posebno javnih, mora imati taj certifikat.

Precizirala je da je certifikat pokazatelj potrošnje energije u određenoj zgradi i sadrži mjere potrebne za dovođenje objekta na zadovoljojavajući nivo portošnje, a to je 95 kilovat sati po kvadratnom metru.

Katica je naglasila da prepreku iskorištenju tog potencijla predstavlja neusvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti u FBiH koji je sistemski i obavezujući za kantone, a koji dvije godine čeka usvajanje u Parlamentu, iako je zakon potpuno apolitičan.

Dodala je da su u okviru IPA fondova značajna bespovratna sredstva planirana za projekte energetskoj efikasnosti, ali BiH trenutno nema pristup tim sredstvima zbog nepostojanja političke volje za usvajanje neophodnih propisa.

Također, zbog nepoštivanja obaveza prema Energetskoj zajednici, Bosni i Hercegovini prijete već sasvim izvjesne sankcije, a te obaveze podrazumijevaju usvajanje zakonskih i podzakonskih akata, Akcionog plana o energetskoj efikasnosti na nivou BiH, te Zakona o plinu.

Svi ti dokumenti su izrađeni, kako jerečeno, ali nisu usvojeni iz političkih razloga, posebno Akcioni plan o energetskoj efikasnosti koji vlasti RS-a ne žele na nivou BiH, a Energetska zajednica priznaje samo državni nivo.