Vremenska prognoza Stanje na putevima Kursna lista

visoki predstavnik

Schmidt: Nisam rekao da neću nametnuti zakon o državnoj imovini

Christian Schmidt
Foto: Pixsell
Christian Schmidt

“Nisam rekao da neću nametnuti zakon. Neki imaju očekivanja, želje ili strahove, ali o tome lokalni organi treba da odluče uz pomoć međunarodne zajednice”

“Prema odluci Ustavnog suda, država treba da donese zakon o tome. Ne radi se o tome da imovina pripada samo državi, mislim da postoji dosta nerazumijevanja po tom pitanju. Ako kažemo da imovina definiše granice entiteta, države, distrikta, to je pogrešno”, kazao je u Pressingu na N1 visoki predstavnik Christian Schmidt.

Na pitanje zašto sastanak kod Vučića, odgovorio je:

“Mi smo sada u nekom novom dobu EU integracija i ja nastavljam sa aktivnostima. Sutra idem u Beograd da se sastanem sa Vučićem i bitno je da radimo na razvoju situacije u BiH prema EU. Hrvatske je već u Evropi, a mi smo negdje između toga”, kazao je Schmidt i dodao:

“Mislim da je dobro razmisliti o svemu i razgovarati o svemu što je na sceni. Ponekad čujem razne stvari iz Banjaluke, ja ću pomoći da se dođe do riješenja državne imovine. Ako to ne riješimo, nećemo imati investicije u BiH. Državna imovina ne treba nikome da ulijeva strah da ću ja uzeti nešto od bilo koga, ne, radi se o tome da treba imovinu dati onima koji imaju priliku da mijenjaju stvari u zemlju“.

O državnoj imovini

Da li ćete nametnuti zakon o državnoj imovini?

“Nisam rekao da neću nametnuti zakon. Neki imaju očekivanja, želje ili strahove, ali o tome lokalni organi treba da odluče uz pomoć međunarodne zajednice. Da budem vrlo jasan, potrebno je da svi pokažemo privrženost, Slovenija, Crna Gora, Srbija. Mi smo jedina zemlja u bivšoj Jugoslaviji koja nije riješila ovo pitanje. Dajte da sjedemo zajedno i radimo i pokažemo novi optimizam“.

Šta ćete reći Vučiću ako vas pita u čemu krši Dejtonski sporazum?

“Ne znam šta će me pitati, ali ako bude pritžbi oko toga gdje se krši Dejton, definitivno znači da država ima pravo odlučiti šta je državna imovina, a ne samo da polaže pravo na državnu imovinu“, pojasnio je visoki predstavnik.

Da li rješenje koje vi zagovarate ide u tom pravu da država ostane titular imovine ili ipak ima prostora a nešto pripadne entitetima? Hoće li država ostati vlasnik, a niži nivoi da dobiju na korištenje tu imovinu?

“Prema odluci Ustavnog suda, država treba da donese zakon o tome. Ne radi se o tome da imovina pripada samo državi, mislim da postoji dosta nerazumijevanja po tom pitanju. Ako kažemo da imovina definiše granice entiteta, države, distrikta, to je pogrešno. Ako je zgrada u kojoj sjedimo privatna imovina, to ne znači da KS završava na vratima ove zgrade. Želim da pomognemo u ovome i shvatimo o čemu se radi. Postoji zlatna prilika da se pitanje sada riješi, da se neka imovina uzme i iskoristi za javne službe, da se ulože neka sredstva i vrati ljudima na korištenje. Neki u BiH misle o tome da sve ovo što mi radimo ne pripada narodu, a državna imovina je imovina naroda. Moramo naći način kako da se njome upravlja i raspolaže onim što se od nje može zaraditi. Ja bih sugerirao neke ideje, ali ne bih provodio“.

Država vlasnik imovine?

Da li država ostaje vlasnik imovine?

“Moramo biti oprezni. Ulazimo u pravna obrazloženja o različitim mogućnostima i vidovima. Vi ste u pravu, moramo razlikovati između onih koji koriste imovinu i onih koji su vlansici imovine. Najbolje je pitanje ko ima dozvolu da proda imovinu i ko koristi novac od te imovine. Mislim da je ovo sve rješivo. Ne znam kakvo je stanje u drugim državama, ali mislim da je u velikom broju riješeno. Sada uz pomoć međunarodne zajednice u BiH možemo doći do rješenja. Hajde da prekopiramo rješenja drugih zemalja”, ističe Schmidt.

Ko je nadležan da prodaje, da daje koncesije?

“Ostavljam prostor da na svim nivoima javne odgovornosti, najvažnije je da oni ne mogu sami odlučiti kome šta pripada. Mora se sjesti zajedno za sto i reći kome šta pripada ali sve treba da bude u službi javnosti“, pojasnio je visoki predstavnik i ispričao:

“Imam spisak u uredu sačinjem prije desetak godina, radi se o hiljadama primjera razne imovine koji se može iskorisiti za razne svrhe. Što se tiče moje zemlje, mi smo morali raspolagati imovinom prethodnog režima. Mi smo morali naći način da upravljamo time i postigli smo uspjeh. Vrlo je jasno da novac nije mogao završiti u ničijim džepovima osim gdje treba. I dobra volja. Ne samo da sjedimo i pričamo, ja sam optimista da se može uraditi i u toku ove godine“.