Sattler: Ono što vidimo u RS je akutno i hitno, vlasti rade suprotno prioritetima EU

Ambasador Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini Johann Sattler izjavio je danas da dobijaju mnogo poziva za pomoć iz svih dijelova BiH, zbog pritisaka pod kojim se nalaze mediji i civilno društvo.

“Ono što vidimo u Republici Srpskoj jeste naročito akutno i hitno, s obzirom da se govori o zakonu o kriminalizaciji klevete i o registru za nevladina udruženja. Želim sve da podsjetim da je prošlog oktobra Evropska komisija dala preporuku za kandidatski status BiH, uz razumijevanje da će se raditi na osam prioriteta. Jedan od njih su upravo medijske slobode. Ono što trenutno vidimo u Republici Srpskoj je upravo suprotno tome“, izjavio je Sattler na konferenciji “Kritički glasovi pod pritiskom“, koju je organizovala Delegacija EU u Banjaluci, javlja Detektor.ba.

Mnogo problema u radu pravosuđa

Sattler je dodao da je kleveta u jednom broju zemalja Evropske unije dio krivičnog zakonika, ali da trend i preporuke nadležnih međunarodnih organizacije ukazuju na to da je potrebno to mijenjati.

“Druga činjenica – da to postoji u nekim zemljama članicama EU – jeste šte zemlje imaju izuzetno zdrav pravosudni sistem. Ukoliko to i postoji u zakonima, tamo ima pravosudni sistem u kojem zaista funkcioniše. Ono što vidimo u BiH, s obzirom na dosadašnje izvještaje o napretku BiH, postoji mnogo problema u radu pravosuđa i mnogo političkih uticaja i upravo je opasnost da će se to zloupotrebiti na taj način“, dodao je Sattler.

Važan glas javnosti

Ambasadorica Češke Republike u BiH Ivana Hlavsova, koja takođe učestvuje na konferenciji, kaže da ima lično iskustvo života života u periodu u doba komunizma u kojem u njenoj državi nije bilo slobode medija i civilnog društva.

“Postojali su svakako oni hrabriji među nama, koji su uporno ukazivali koliko je važno da imamo glas javnosti, koliko je važno da se čuje glas naroda, međutim, ti hrabri su obično završavali na optuženičkim klupama i bili su zatvarani“, rekla je Hvalsova, te dodala da se iz toga može vidjeti koliko je važna sloboda medija.

Kako je rekla, nakon završetka perioda komunizma, njena država je doživjela brzu tranziciju na slobodno društvo, što se pokazalo izuzetno bitno.

Pogoršanje odnosa prema novinarima

Prema riječima šefa misije OSCE-a Briana Aggelera, slobodni mediji i slobodno građansko društvo su ključni za napredak u mnogim područjima.

“Misija OSCE-a u BiH, kao i druge izvršne strukture OSCE-a, kao što su Predstavništvo za slobodu medija i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, jako su zabrinuti zbog pogoršanja neprijateljskih odnosa prema novinarima i javnom civilnom društvu u BiH. Ujedinjeni smo zajedno s našim partnerima iz međunarodne zajednice da se snažno protivimo predloženim amandmanima na Krivični zakon kojim bi se ponovo uvela kriminalizacija klevete“, izjavio je Aggeler.

Novi zakon o medijima

Novinar Siniša Vukelić je podsjetio da je jedna grupa novinara i aktivista posjetila tokom prošle sedmice brojne međunarodne institucije u Beču, Briselu i Stazburu, te da su svi sagovornici jasno rekli da je ono što se radi u Republici Srpskoj ugrožavanje slobode govora i korak unazad u demokratizaciji društva.

“Novinarska zajednica i građani još jednom apeluju i pozivaju vlast da povuku ovaj zakon i odustanu od kriminalizacije klevete. Ukoliko to učinite, mi nećemo odustati i nećemo se predati. Mi ćemo i dalje nastaviti svim mogućim pravnim sredstvima, koja su nam na raspolaganju, da se borimo protiv ovog zakona. Mi svoje argumente govorimo već šest mjeseci. Vlast se i dalje oglušuje o njih i dalje samo s jednim ciljem – da smanji slobodu govora i da zaštiti funkcionere od toga kako novinari pišu o njima“, rekao je Vukelić.

On je dodao da je u najavi i zakon o registraciji nevladinih organizaciji, te da ima informaciju da se piše novi zakon o medijima – i to ponovo bez učešća medijske zajednice i da ponovo to radi radna grupa koja je radila zakon o kriminalizaciji klevete, a da se i dalje taji ko je učestvovao u pripremi pomenutih zakona.

Inače, na konferenciji u Banjaluci prisustvuju i predstavnici domaćih institucija, ali se nisu pojavili predstavnici Ministarstva pravde RS-a, koji su formalni predlagači pomenutih zakona.