Radončić: Za ubistvo Delalića odgovorna “bošnjačka državna mafija”

Fahrudin Radončić, svjedok tužilaštva u slučaju Nasera Keljmendija, pred Osnovnim sudom u Prištini je izjavio da je za ubistvo Ramiza Delalića Ćele apsolutno odgovorna “bošnjačka državna mafija, da on ne bi otkrio desetak političkih ubistava”, što je Delalić, kako je dodao, to najavio u intervjuu Slobodnoj Bosni dva dana prije njegove smrti, piše Radio Slobodna Evropa.

Što se odnosa sa Delalićem tiče, Radončić je rekao da su oni dvojica 1993. bili uhapšeni zajedno i da su imali veoma dobar odnos.

Na pitanje sudije da opiše taj dobar odnos, Radončić je rekao da “u ratu dobar znači biti pripadnik iste vojske koja se brani od agresora”, te da ga od 1993. više nije viđao niti je imao kontakata sa njim, da je o njemu čitao u crnoj hronici tokom suđenja za ubistvo srpskog svata.

Radončić je rekao da poslije rata sa Delalićem nije bilo ni sukoba ni velikog prijateljstva, da se Radončić bavio medijima i izgradnjom, te da je on živio svoj život. Dodao je da je neko vrijeme bio u bjekstvu u Turskoj.

Na pitanje da li je Šejla Jugo Turković pisala o Delaliću, on je odgovorio da je to “moguće bilo, ali samo u (list) Express”.

Nije znao da li je Jugo Turković otputovala za Tursku i da je nekada intervjuisala Delalića.

“Delalić je bio kontroverzna ličnost koja je radila za tajnu muslimansku službu. Bio je duboko involviran i čak sam izjavljivao da je ubijao za predsjednika (Alija) Izetbegovića. Dva dana prije smrti dao je ekskluzivni intervju u kojem je objasnio koje je zločine počinila tajna muslimanska služba”, kazao je Radončić. On je kopije tog intervjua, objavljenom nakon smrti Delalića, predao sudiji.

Prema navodima iz optužnice protiv Keljmendija, Radončić je povezan sa ubistvom Ramiza Delalića Ćele, što je ranije čitajući optužnicu naveo i međunarodni tužilac Andrew Hughes.

“Naser Keljmendi u udruženom poduhvatu prema našem spisu broj 23-60K sa Fahrudinom Radončičem, Ekremom Lekićem, Muhamedom Gašijem, Milovanom Jeremićem, Ljubišom Buhom zvanim Čume, Milanom Ostojićem zvanim Sandokan, Naserom Orićem, Senadom Šahinpašićem, Nebojšom Vukomanovićem, Strahinjom Rašeta i drugima, organizovao, osnovao, nadzirao i upravljao direktno strukturom organizovane kriminalne grupe ili aktivno učestvovao u ovoj grupi, znajući da će njegovo učešće doprinijeti izvršenju teškog krivičnog djela teško ubistvo nad suparničkim kriminalnim vođom Ramizom Delalićem”, navedeno je u optužnici.

Drugi dan svjedočenja Radončića završeno je u 14:55 sati.

“Keljmendi nije mafijaš niti ubica”

Inače, Fahrudin Radončić je kazao tokom svjedočenja da Keljmendija “nikada nije smatrao mafijašem i ubicom”, te da je ono što je Šejla Jugo Turković rekla “potpuna laž”.

Prije toga, tužilac je upitao Radončića, predsjednika stranke Savez za bolju budućnost (SBB) i delegata u Domu naroda Bosne i Hercegovine, da li je tačna izjava Jugo Turković da ju je Radončić upozorio da je “Naser veoma opasan čovjek i da se bavi trgovinom drogom i da kao bilo ko pita ili zahtjeva da bude ubijen da njega treba kontaktirati”.

Negirao je da je ikada Šejli Jugo Turković rekao da ne piše o određenim kriminalcima.

Drugog dana svjedočenje Fahrudina Radončića, tužilac je također htio da zna da li je Radončić poznavao Selvera i Ekrema Lekića, te u kakvim je odnosima bio i sa Naserom Orićem.

Za Ekrema Lekića je rekao da ga zna dugo godina i da su prijatelji sa životnim oscilacijama, a da mu je Selver bio svjedok na vjenčanju, jer je zamijenio Nijaza Durakovića, visokog funkcionera, koji zbog granatiranja nije mogao da dođe. Za odnos sa Selverom Lekićem je rekao da je bio nešto između poznanika i prijatelja.

Nakon ubistva Selvera Lekića, Radončić je potvrdio da se sastajao normalno sa Ekremom Lekićem, a da su na njegovog rođendanskoj zabavi bili prisutni i Ekrem Lekić i Šejla Jugo Turković.

Za Nasera Orića, Radončić je rekao da je njegova kompanija plaćala školovanje njegove djece dok je Orić bio u Hagu.

Radončić je potvrdio da poznaje Senada Šahinpašića.

Na pitanje da li se sreo sa Šejlom Jugo Turković, Naserom Orićem, Ekremom Lekićem, Senadom Šahinpašićem u isto vrijeme u rotacionom restoranu, Radončić je odgovorio sa “apsolutno ne”. Negirao je i da je sa njima pričao o Ramizu Delaliću Ćeli.

Inače, Fahrudin Radončić je i drugog dana u sudinicu u Prištinu došao sa torbom dokumenata i dokaza, fotografija, koje je po odobrenju predstavljao sudu.

“Novinar slabog kvaliteta”

Podsjetimo, svjedočenje je nastavljeno pitanjima tužioca o Šejli Jugo Turković i o njenom angažovanju u Radončićevoj firmi.

Tužilac je htio da zna koje je oblasti pokrivala za publikacije Avaza, te da li je radila na TV Alfa.

Radončić je rekao da je ona pisala samo za crnu hroniku nedjeljnika Express, i da nije bila dovoljno dobar novinar za crnu hroniku “Dnevnog avaza”.

U emisiji Kontragard TV Alfe, Radončić je odgovorio da je ona samo čitala pitanja, te dodao kako je ovo bila slabo gledana emisija i televizija. Odgovorio je i kako ova emisija nije donosila profit kompaniji preko marketinga.

Opisao ju je kao novinara slabog kvaliteta i običnog prevodioca. Ipak, Radončić je dodao da se nije bavio uređivačkom politikom.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li je njegova kompanija kupovala stanove radnicima, odnosno da li je njegova kompanija dala kredit Šejli Jugo Turković za stan, Radončić je odgovorio da je kompanija Avaz imala politiku da radniku da kredit za stan, ali da radnik poslije do feninga to vrati, da je Jugo Turković uzela mali stan i uredno izmirivala svoje rate, i da je onda odjednom “nakon pljačke na aerodromu Sarajevo, odmah platila 50 posto kredita preko transakcijskog računa kompanije”.

Na pitanje tužioca da li se tokom rada Šejle Jugo Turković u kompaniji sastajao sa visoko rangiranih političkim figurama i da li je nekad Jugo Turković prevodila tokom takvih sastanaka, pošto je Radončić potvrdio da ne zna engleski, Radončić je odgovorio da je njegov prevodioc Sead Numanović, a da su ambasadori u većini slučajeva dovodili svoje prevodioce.

On je tada sudu pokazao njegove slike sa različitim osobama na kojima nije bila Šejla Jugo Turković.

“Na političkim sastancima, zato što nije imala političku edukaciju i vokabular, ona nikada nije prevodila ni jedan moj sastanak, sa bilo kojim ambasadorom”, precizirao je Radončić.

A na pitanje sudije da li je prevodila na drugim nepolitičkim sastancima, on je odgovorio da se ona “samo jednom pojavila kao zvanični spiker kada je bilo otvaranje zgrade Avaza.

“Čitala je napisani tekst, a svi naši drugi novinara i prevodioci bili su domaćini mnogim ambasadorima i zabavljali su ih na tom koktelu ispred kompanije Avaz”, istakao je Radončić.

Odgovorio je da je to bilo 2003. ili 2004. godine, te da on nije odlučio da ona vodi program, već da to, što je slučaj velikih kompanija, odlučuje menadžment kompanije.

Na pitanje tužioca da li se sastao sa Wolfgangom Petritschem, Radončić je je to potvrdio, te je potom tužilac pokazao jednu sliku i pitao Radončića da identifikuje osobe.

“Ovo je sa otvaranje zgrade. I opet je ovdje Sead Numanović, a gospodin Petritsch je odlično poznavao bosanski jezik tako da nije bilo potrebe sa prevodiocem. Vidite u njenoj ruci, Šejli Jugo, sinopsis koji je ona čitala. Ona je samo prišla da se upozna sa Petritschem. Nije bila prevodilac”, kazao je Radončić, na kojoj je slici bio i on.

Na pitanje da li je upoznao Šejlu Jugo Turković sa Naserom Keljmendijem, Radončić je odgovorio: “Ne isključujem da sam ih upoznao i da su se upoznali preda mnom”.

Odgovorio je i da se u rotirajućem restoranu u Radon Plazi jednom ili dva put sastao sa Šejlom Jugo Turković tokom njenog rada u kompaniji.

Na pitanje sudije da li je Šejla Jugo Turković dolazila u kancelariju kod Radončića, Fahrudin Radončić je odgovorio potvrdno.

“Sigurno desetak puta i vrlo sporadično i najčešće se žalila da ima probleme sa kolegama unutar Expressa, da urednik Cviko ne želi da objavjulje njihove tekstove. Također, dešavalo se mnogo puta da sam svojim poslanicima s kojima sam bio u dobrim odnosima a koje sam sretao u liftu zvao na kafu kod mene, potpuno spontano bez razloga”, naveo je Radončić.

Radončić je potvrdio da je sa Jugo Turković bio u dobrim prijateljskim odnosima, te da je najviše jednom do dva puta sa njom u četiri oka bio u restoranu Radon Plaza.

Također je potvrdio i da je Naser Orić dolazio nekoliko puta u Radon plazu, te da je sa njim, iako je blizak rukovodstvu Stranke demokratske akcije (SDA), Radončićevom rivalu, imao korektan odnos “jer smo ga smatrali herojem za odbranu Srebrenice gdje se desio genocid”.

Na pitanje tužioca da li je tačno svjedočenje Šejle od 15. marta 2015, da joj Radončić rekao da je “Naser veoma opasan čovek i da se bavi trgovinom drogom i da kao bilo ko pita ili zahtjeva da bude ubijen da njega treba kontaktirati”, sutkinja Anna Adamska Gallant je tužiocu skrenula pažnju da vrši unakrsna ispitivanja svom svjedoku, što nije dozvoljeno.

Sutkinja je predložila da može da povuče zahtjev da Radončić bude njegov svjedok, što bi preostalo odbrani Keljmendija da ga potom uzme za svog svjedoka.

S time se složila i odbrana Keljmendija.

Advokat Besnik Beriša kazao je da “Radončić nije imao prilike da bude saslušan u vezi bilo kog tužioca u ovom slučaju i ne razumijemo niti shvatamo način i pristup tužioca sa ovakim načinom postavljanja pitanja”.