Nacionalni ponos nema cijenu: Pravna država samo za levate

Znam da mnogima nije do smijeha, ali afera „Respirator“ je vrhunska komedija, piše Andrej Nikolaidis za Žurnal.

Ne razumijem se u materiju, ali prema onome što se može saznati iz knjiga i filmova, a isto kaže i zdravi razum… kad nešto kradeš, trudiš da te ne vide. Što znači: ako su oči čitave javnosti uperene u respiratore, jer je javnost obaviještena da te sprave spašavaju živote, o čemu iz dana u dan bruje mediji, pa građani te disalice čekaju kao ozeblo sunce, ti iza leđa ljudi zagledanih u medicinsku opremu kradeš kola, zemljište, fabrike, travnički sir ili državne obveznice – bilo šta, samo ne respiratore. Samo ne ono u šta svi gledaju. Šta je tim lopovima? Jesu li ti ljudi mislili nešto marnuti, ili glumiti Hudinija?

Povjeriti krađu respiratora firmi koja uzgaja maline je isto što i u krađu banke u centru grada krenuti maskiran u drvosječu. Kamion pun posječene bukve parkiraš pred banku, pa u gumenim čizmama, sa motorkom na ramenu, ležerno priđeš obezbjeđenju: dobar dan, dobar dan, mi smo iz firme „Fojnička jela“, iz vaše uprave su nas angažovali da prorijedimo borove u sefu.

Dakle: u po bijela pazarna dana ukradeš ono u šta svi gledaju, maskiraš se tako da te svi primijete i svima odmah budeš sumnjiv, pa povrh svega za posao angažuješ čovjeka koga svi poznaju, jer ga svaki dan gledaju na televiziji. Šta bi tu moglo krenuti naopako?

Karikiram, dakako. Naravno da oni nisu mislili da niko neće primijetiti. Naravno da su znali da će neko viknuti „Drž’te lopova“. Samo im je za to bilo svejedno. Jer su bili sigurni da niko, a naročito ne policija i tužilaštvo, neće potrčati za njima. Onome ko upozori na krađu neko će već staviti ruku na usta i opaliti dva-tri vaspitna šamara. I to bi, što reče učesnik znamenitog sarajevskog korona-derneka, bilo to.

Tako bi i bilo, da SDA nije u ratu sa HDZ-om, koji kontroliše tužilaštvo. A znate kako kažu: u ratu i u ljubavi sve je dozvoljeno. Dok su tri nacionalne sranke bile u ljubavi, bilo im je dozvoljeno da kradu šta im padne na pamet, unutar njima za krađu određenih granica. Ali je HDZ namah odlučio da ono što je dozvoljeno u ljubavi nadalje neće biti dozvoljeno u ratu, pa je tužilaštvo razvalilo SDA.

Sad SDA kuka zbog toga što tužilaštvo radi svoj posao. Nisu li o činjenici da ne kontrolišu tužilaštvo trebali misliti prije krađe? Ali sve su političke elite naših državica kleptokratske. Ove zemlje vode tipovi koji bi, kao posljednju stvar koju će u životu učiniti, dok ih u lancima sprovode na giljotinu, džeparili ljude u razjarenoj masi kroz koju se probijaju na putu za gubilište.

Na sajtu, zurnal.info, možete čitati na kakve sve živopisne primjere brutalne korupcije i očitog lopovluka tužilaštvo nije reagovalo. Šta, recimo, na slobodi radi Milorad Dodik, koji je priznao da prisluškuje opoziciju, pa još i podastro neoborive dokaze protiv sebe, prepričavajući prisluškivane razgovore?

No tužilaštvo sada nekoliko sedmica može ponavljati kako za sve ima isti aršin, kako će i drugi etno-lopovluci doći na red. Ako na red ipak ne dođu, biće to još jedan, konačan i fatalni udarac ideji pravne države u Bosni i Hercegovini.

Bude li tako, a kladioničarska kvota na to je 0,000000001, svi će skontati da je pravna država samo za levate, pa još odlučnije stati na poziciji da kriminal „naših“ ne smije biti kažnjiv, jer u suprotnom ispadamo budale a našu naivnost koriste protiv nas.

Armirani beton, kojem ništa ne može niti jedan projektil, postaće ideja da je odbrana lopovluka „naših“ patriotska dužnost. Ljudi koji su pokradeni do zadnjeg će daha braniti one koji su ih pokrali, jer naši ljudi znaju da ima stvari važnijih od novca, znaju da nacionalni ponos nema cijenu. Zapravo, već je tako… Samo je do juče bilo moguće sutra u kojem tako biti neće.

Ne bude li tužilaštvo u Banjoj Luci, Mostaru i Širokom učinilo ono što je u Sarajevu, Bosna i Hercegovina će se dodatno, za puškomet ili dva, udaljiti od ideje prava, pravde i funkcionalne države.