Mladi odlaze, ko će puniti penzione fondove BiH?

Makroekonomski analitičar Faruk Hadžić u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu je upozorio da u narednih nekoliko godina prijeti krah postojećem penzionom sistemu u Bosni i Hercegovini, jer zemlju napušta radno sposobno stanovništvo a raste broj penzionera.

Da bi penzioni sistem funkcionisao, odnos zaposlenih i penzionera bi trebao biti najmanje 3:1: dok je u BiH gotovo izjednačen (1,19:1) što uz neredovne uplate doprinosa, sivu ekonomiju, te druge sistemske propuste, penzioni sistem čini gotovo neodrživim.

RSE: Procijenili ste da će u narednih 5-6 godina u penzioni sistem ući 100 – 150 hiljada novih penzionera, istovremeno sa masovnim odlaskom mladih koji bi svojim radom mogli osigurati bolje punjenje fondova. Zbog čega je važno funkcionisanje fondova penzijsko-mirovinskog osiguranja (PIO/MIO), ne samo s aspekta redovne isplate penzija?

Hadžić: Funkcionisanje Fonda penzijsko – invalidskog osiguranja je jedan od ključnih pokazatelja kako će se bh. ekonomija razvijati u budućnosti. Ako analiziramo kako u Federaciji funkcioniše taj fond, vidjećemo da je došlo u posljednjih nekoliko godina do povećanja izdvajanja na godišnjem nivou za njegovo finansiranje.

Taj iznos je povećan za 60 – 70 miliona KM (konvertibilnih maraka) odnosno za oko 35 miliona eura na godišnjem nivou. Međutim, tu nije uključeno povećanje penzija. Ono što mene zabrinjava je što će u narednih 5-6 godina doći do značajnog skoka broja penzionera. To bi značilo da moramo imati novozaposlene čiji bi im doprinosi osigurali kakve takve penzije. Sistem na koji funkcioniše ekonomija BiH može dovesti do ekonomskog kolapsa jer nije moguće osigurati penzije za novih stotinu hiljada penzionera.

RSE: Osim ogromnih dugovanja (zbog neuplaćenih doprinosa) prema fondovima penzijsko-invalidskog osiguranja, šta su još ključni problemi u njihovom funkcionisanju?

Hadžić: U BiH je veliki problem sive ekonomije, što se do sada nije ozbiljnije rješavalo. Svi radnici koji rade na crno uopšte ne uplaćuju doprinose a oni koji su u sivoj zoni, imaju nisku osnovicu i uplaćuju manje doprinose. To je zato što država nije provela neophodne reforme – smanjenje stope doprinosa, ukidanje parafiskalnih nameta, rasterećenje privrede generalno, što bi omogućilo poslodavcima da zapošljavaju nove ljude i time osiguraju i da PIO fondovi imaju nove prilive novca.

Faruk Hadžić

Znači, pod hitno započeti proces rasterećenja privrede. To je ključ – da se stvori takav poslovni ambijent gdje će poslodavac moći zaposliti radnika, ne zato što mu je neko rekao da to treba uraditi, nego zato što mu je taj radnik potreban. Zatim, da uplaćuje doprinose za one radnike za koje sada ne uplaćuje, što bi donijelo koriost za fond PIO. Takođe, potrebno je ukinuti veliki broj parafiskalnih nameta koji postoje u Bosni i Hercegovini – ima ih 3.400, omogućiti da se firma može brže i lakše registrovati. Sadašnje vrijeme za registraciju je 30-60 dana i zaista je apsurdno u vremenu interneta i informacionih tehnologija da treba toliko vremena za registraciju firme.

Kada postoji brža registracija firme, onda se mogu i zapošljavati radnici. I nešto o čemu do sad nije bilo puno govora u javnosti: treba zakonski regulisati kategoriju samozaposlenika. To naši zakoni o radu ne poznaju, a imate puno ljudi koji rade od kuće, međutim, ne mogu se registrovati, ne mogu otvoriti poslovni prostor jer im je to skupo. Oni bi tako mogli raditi od kuće, platiti državi određeni paušal i na taj način biti dio sistema, da im ide staž, da im ide zdravstveno, i naravno, plaćati PIO. To sve skupa kada se uradi, to bi mogla biti jedna pozitivna priča za Bosnu i Hercegovinu, da se zaustavi odlazak mladih ljudi. Svaki odlazak je na štetu države.

RSE: Uz sve to, treba dodati i niske ili mizerne penzije, o čemu takođe govorite u Analizi koju ste uradili zajedno s kolegom Dinom Hadžialićem. Možete li iznijeti neke podatke?

Hadžić: Recimo u Federaciji BiH imamo 76 procenata penzionera koji imaju 450 KM penzije, i manje. To je zaista strašno, jer sa 450 maraka ne mogu se podmiriti ni režije, ni najosnovniji životni troškovi, a kamoli voditi neki normalan život.

Potrebno je provesti reformu penzionog sistema što jeste sigurno težak problem. Ako BiH ima, kako se procjenjuje, preko 200.000 radnika koji rade na crno, onda treba vidjeti šta ih na to tjera, da li poslodavci ne mogu plaćati visoke doprinose? Ako ne mogu, onda se mora postići dogovor s poslodavcima koji je to optimalan nivo doprinosa, da se oni mogu uvesti u sistem i da država ima koristi, da se zaposli nezaposlena radna snaga. Registrovana stopa nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini je preko 35 procenata. Podsjećam, Amerika kada je bila na vrhuncu ekonomske krize 1929. godine imala je stopu nezaposlenosti oko 25 procenata. Tako pokazuje da se mi uopšte nismo obračunali sa glavnim makroekonomskim problemom Bosne i Hercegovine – nezaposlenošću, i to na pravi način.

RSE: Na koji način bi se mogle povećati penzije u BiH?

Hadžić: Ako se ove stvari urade – rasterećenje privrede, ukidanje silnih nameta, brža i lakša registracija firmi, da se omogući da ljudi rade od kuće za djelatnosti gdje je to zaista moguće – onda na taj način možemo očekivati značajniji priljev sredstava u fond PIO, i u nekom kratkom roku moguće je, na realnim osnovama, dovesti do povećanja penzija ove naše najugroženije kategorije.

RSE: Sve to zapravo govori o ekonomskoj politici. Da li Bosna i Hercegovina ima i vodi ekonomsku politiku?

Hadžić: Mislim da ne vodi. I Evropska komisija pitala je nedavno u Upitniku da li Bosna i Hercegovina ima ekonomsku politiku. Naše vlasti su odgovorile da nemamo, da je to ustvari skup nekih mjera entiteta, kantona, koji su u ovom slučaju nosioci ekonomske politike. Mislim da je to greška. Trebalo bi, uvažavajući ustavno uređenje BiH – znamo da entiteti vode ekonomsku politiku – ali trebalo bi da država ima jasnije ciljeve koji će biti sinhronizovani sa ekonomskim politikama entiteta. Nije mi logično, recimo, da Republika Srpska ima drugačiji nivo obračuna doprinosa, za razliku od Federacije, ili da neki entitet ima neki zakon koji možda olakšava poslovanje, a drugi nema.

E, to su ti problemi gdje bi entiteti trebali da imaju malo više koordinacije i da na taj način, kao država, težimo nekom zajedničkom cilju. A ekonomija bi trebala biti u vrhu prioriteta, a ne politika ili politikantstvo, jer mi imamo ozbiljnih problema – mladi ljudi nam odlaze, procjene su da je preko 150.000 ljudi otišlo van Bosne i Hercegovine posljednjih godina, imamo negativni prirodni priraštaj, znači, više nam ljudi umire nego što se rađa. Evo, kada gledate još jedan pokazatelj, dug, vlasti kažu da je ukupni dug ostao isti ili se nešto neznatno smanjio. Jeste, ali kada gledate spram smanjenog broja stanovnika, onda se ustvari dug po glavi stanovnika povećava. Za tri godine povećan je za 330 maraka. To je nekih deset procenata.

RSE: Da li bi stanje bilo bolje kada bi ekonomija bila u vrhu prioriteta bh. političara?

Hadžić: Ekonomija definitivno treba biti u vrhu, populacijska politika isto tako, jer ako napravite neki povoljni poslovni i ekonomski ambijent, onda će se možda i ovi ljudi koji su otišli van Bosne i Hercegovine odlučiti na povratak. Ovdje je vrlo bitna i politička stabilnost, jer mnogo ljudi ne želi više da živi u Bosni i Hercegovini zbog te političke nestabilnosti, zbog svakodnevnih svađa, podizanja atmosfere zbog nebitnih problema.

Ja želim da kažem da su to nebitni problemi za živote građana, ma gdje oni živjeli, u bilo kojem području Bosne i Hercegovine. Ako se nešto hitno ne desi i ne promijeni u ekonomskom smislu, ako ne uspostavimo jasnu viziju kuda kao zemlja želimo ići, mi ćemo, ovo malo ljudi što ostane u Bosni i Hercegovini, definitivno imati ozbiljnih problema.