KS osudio hapšenje Dudakovića, stručnjaci upozoravaju na pritisak na pravosuđe
Skupština Kantona Sarajevo najoštrije je osudila hapšenje Atifa Dudakovića i 12 bivših pripadnika Petog korpusa Armije BiH zbog sumnje na učešće u ratnim zločinima, dok su pravni eksperti istakli da je riječ o političkom uplitanju u rad pravosudnih institucija.
Skupština Kantona Sarajevo u ponedjeljak usvojila je Deklaraciju na okolnosti hapšenja Dudakovića i ostalih u kojoj se osuđuje način postupanja kojim se “heroji odbrambeno-oslobodilačkog rata žele prikazati kao potpuna suprotnost onome što oni ustvari jesu”.
“Od njih se na ovaj način pokušavaju napraviti zločinci i time u potpunosti izbrisati trag koji su zapisali duboko u temelje BiH. Uvjereni u nevinost naših heroja zalažemo se za vladavinu zakona i ponavljamo da ćemo u borbi za BiH, stvorenu za sve ljude koji u njoj žive, i istrajati”, navodi se u usvojenoj Deklaraciji.
U Deklaraciji se dalje navodi da hapšenje ne predstavlja ništa do “pukog nastavka antibosanske politike”.
“Mi kao izabrani predstavnici građana Kantona Sarajevo pozivamo sve institucije BiH da pravilno cijene zasluge najzaslužnijih sinova BiH, bez političkog, vjerskog ili bilo kakvog drugog prizvuka u stvaranju i očuvanju mira na prostoru naše zemlje”, navodi se u Deklaraciji.
Tužilaštvo BiH sumnjiči Dudakovića s Ekremom Dedićem, Ibrahimom Šiljdedićem, Safetom Salihagićem, Adisom Zjakićem, Redžepom Zlojićem, Samirom Solakovićem, Fatmirom Muratovićem, Muharemom Aleševićem, Huseinom Balagićem, Ejubom Koženjićem, Ibrahimom Nadarevićem i Saidom Mujićem za zločine protiv čovječnosti počinjene na području Bosanske krajine.
Dudaković se sumnjiči i za zločine nad civilnim stanovništvom počinjene na području Autonomne pokrajine Zapadne Bosne (APZB).
Sva trinaestorica su uhapšeni po nalogu Tužilaštva BiH u petak, 27. aprila, ali je Državni sud odbio da im odredi pritvor pustivši ih na slobodu uz mjere zabrane.
Bivši sudija Vehid Šehić smatra da deklaracije koje usvaja izvršna i zakodavna vlast u vezi sa hapšenjima nisu dobre “ni za pravosuđe, ni za politiku”, te predstavljaju pritisak na sudije i tužioce.
“Ja sam protiv bilo kakvog pritiska na rad pravosuđa. Da li smo mi zadovoljni ili ne, to je neko drugo pitanje, ali i ovo je dokaz koliko mi živimo u jednom podijeljenom društvu u BiH, pa kad je riječ i o suočavanju sa činjenicama iz naše neslavne ratne prošlosti”, rekao je Šehić.
Šehić dodaje da ovakve izjave mogu dovesti u pitanje nezavisnost rada pravosuđa.
Aleksandra Letić, iz Helsinškog komiteta za ljudska prava Republike Srpske, ističe da bilo kakvo političko uplitanje u pravosudne procese nije prihvatljivo.
“Svaki put kad se desi da osoba iz jedne etničke skupine bude osumnjičena za ratni zločin odmah se tu pronađu i oni dežurni politički lideri i politički akteri koji na bilo koji način pokušavaju dobiti s jedne strane političke poene, a s druge strane se i miješati u rad institucija koje bi trebale biti potpuno nezavisne – a to je pravosuđe”, smatra Letić.
Iz Tužilaštva BiH nisu željeli komentarisati Deklaraciju Kantona Sarajevo.
