Ozren Perduv: “Pokret pravde“ nema orijentaciju, ali sebe vidimo kao lijevi centar

Predstojeći lokalni izbori u Bosni i Hercegovini biće „vatreno krštenje“ za novu stranku u Republici Srpskoj – Pokret Pravde, proizašlu iz neformalne grupe Pravda za Davida. Pokret će imati listu za skupštinu grada i kandidata za gradonačelnika Banjaluke, ali prema riječima predsjednika ove političke partije Ozrena Perduva, još uvijek se ne zna ko će to biti, piše Inforadar.

Stranka ima bezrezervnu podršku roditelja Davida Dragičevića, ali i nezahvalan zadatak: da političkom borbom ostvari sve one ciljeve za koje su se skupa zalagali na banjalučkom Trgu Krajine – istinu i pravdu za ubijenog Davida, ali i borbu protiv korupcije u ime svih građana. Lokalni izbori su prvi test za ljude koji su u oktobru 2018. okupili 40.000 nezadovoljnih građana, postavši tada najozbiljnija prijetnja aktuelnoj vlasti. Perduv ipak kaže da im rezultat na lokalnim izborima nije toliko važan, koliko da građani uvide da može i drugačije od onoga što su im dosadašnje vlasti ponudile.

„Ovde se bez politike i članske karte ništa ne može ostvariti. Koliko god dobre ideje i zamisli imali, oni nailaze na prepreke na svakom mogućem nivou vlasti zato što svako pokušava da se ugradi u te prijedloge. Smatramo da je to jedan od glavnih problema. Prije bilo kakvih prijedloga, mora se uraditi presjek stanja, lična karta grada. Inventura. Da vidimo zaista u kakvom se finansijskom stanju grad nalazi. Dakle, nefrizirani podaci. I da vidimo ko je odgovoran za loše stanje u javnim preduzećima koja su u nadležnosti grada. Smatram da je to prva stvar koja mora da se riješi. Naše opšte pitanje je pravosuđe. Smatramo da je pravosuđe jedne zemlje njen imunološki sistem. Dakle, ono je to koje bi trebalo da se obračuna s kriminalom. Oni to naravno ne rade zato što politika, nažalost, ovde diriguje sve. Nemamo pravosuđe kakvo treba da imamo, jer bismo u suprotnom imali odgovoRne za stanje u mnogim segmentima društva“, kaže Perduv.

Obzirom da je jasno da su budžeti prazni, kako popraviti stanje? To je problem koji kontinuirano traje i “rješava“ se zaduživanjima. Kako biste izbjegli tu zamku?

PERDUV: Treba se prvo suočiti sa stanjem koje imamo u gradu, a mi to ne radimo. A ko zapravo da se i suoči u Banjaluci? Svaki izborni ciklus dolaze isti ljudi. I naravno da oni neće reći „imali smo ozbiljne probleme u prethodnom mandatu, moramo se suočiti s tim i rješavati to“. Imamo kontinuitet vlasti i niko neće da kaže da nisu upravljali sredstvima onako kako treba da se upravlja. I šta onda rade? Da bi održali privid da je nešto dobro, ponovo se zadužuju. Odgovor na vaše pitanje – pretpostavljam da će se na neki način morati nastaviti sa zaduživanjem kako bi grad uopšte mogao da opstane. Ali moramo se domaćinski odnositi prema gradu. Mora se prestati sa ugrađivanjem. Mislim da je recept da se prestanu gledati lični i partijski interesi, i ovde će stvari profunkcionisati vrlo brzo onako kako trebaju.

Pod uslovom da se uradi ta „inventura“, kako biste se izborili s ogromnim brojem zaposlenih u javnom sektoru?

PERDUV: Kao programer i informatičar, ja sanjam o našoj državi da bude poput Estonije u tom smislu. Sada je nazivaju „E-stonia“ zato što je sve digitalizovano i napravljena je jedna ozbiljna elektronska javna uprava. Zaista bih volio da vidim to u našem gradu, ali svako će opravdano reći da to automatski povlači da će neki ljudi ostati bez posla. Dakle, mora se pronaći sistemski metod koji nije jednostavan i koji se ne može provesti za godinu dana, pitanje je može li i u jednom mandatu nove gradske vlasti – da se odradi kvalitetna sistematizacija radnih mjesta na način da polako uvodimo elektronsku javnu upravu, a pri tome da ljudi ne ostanu bez radnih mjesta, već da pronađu mjesto u realnom sektoru. Znam da ovo sve lijepo zvuči, ali postoje stručniji ljudi koji bi se pozabavili tim pitanjima. S tim ljudima smo mi u kontaktu i to je otprilike suština našeg djelovanja. Vi znate da političari ovde sve znaju – od korone, kad treba nositi masku a kada ne treba, pa nadalje. Taj princip funkcionisanja u državi se mora izbjeći i moraju se ljudi od znanja i struke konačno pitati za neke stvari, a onda su političari ti koji će implementirati to što će im stručnjaci predložiti. Imamo saradnju i sa stručnjacima koji će nam, ako budemo u prilici, apsolutno pomoći da izvršimo to. U toku izborne kampanje ćemo na jednostavan način približiti građanima kako bismo izvršili sve te stvari.

Koje bi glavne smjernice djelovanja „Pokreta pravde“ bile u političkom smislu? Kako biste sebe definisali politički?

PERDUV: Prvo što smo zajednički svi definisali je da pravda nema orjentaciju. Ali ako insistirate, mi se vidimo kao lijevi centar, pri čemu smo bliže ovom „lijevi“.

„Pravda za Davida“ je, još kao neformalna grupa građana, svoju političku artikulaciju dijelom gradila na kritici opozicije. Zbog čega je to tako, ako se uzme u obzir da je ipak pozicija ta koja kroji našu stvarnost?

PERDUV: Ne bih se složio sa vama. Ne znam gdje ste to toliko primijetili da se mi kritički odnosimo prema opoziciji.

Možemo to i tako posmatrati – niste formalno davali saopštenja, ali su se na društvenim mrežama često mogli vidjeti takvi stavovi vaših članova.

PERDUV: Da mi imamo opoziciju onakvu kakvu bismo trebali da imamo, ovo sve ne bismo radili. Ne bismo ulazili u sve to s „Pokretom pravde“ da imamo nekog u koga imamo povjerenja. Sad govorim svoj lični stav, iako on nije samo moj – smatramo da je opozicija svojim djelovanjem, ne ove i prošle godine, ili tokom protesta, već godinama unazad, zapravo doprinijela stanju društva kakvo imamo danas. Želimo da prekinemo s tim i da se ponašamo na drugačiji način. Neke od najspornijih stvari kod njih su prelaženje preko mnogo čega. Sjetite se afere Željke Cvijanović, sa prisluškivanjem i kupovinom poslanika. To je afera preko koje se prešlo. Potom imate situaciju da svi govore o izbornoj krađi i onda pristanu da uđu u Narodnu skupštinu RS i daju legitimitet toj vlasti izabranoj krađom o kojoj su govorili. Oni bi mogli nekim drugačijim ponašanjem i u skupštini pokazati da ne daju legitimitet vlastima. Ali ako učestvujete u diskusijama, izjašnjavate se – dajete im potpuni legitimitet. Prelaženjem preko mnogo stvari, iz godine u godinu, oni su nas doveli u ovakvo stanje i veliki su krivci za sve ovo što se dešava u RS. Saučesnici su ovakvog stanja. Pri tome, sve ono što kritikuju u strankama pozicije, iste takve ljude oni imaju u svojim strukturama. Oni najprije treba da očiste svoje partije od takvih ljudi pa tek onda da kritikuju poziciju. Poznato je i to da opozicija na lokalnom nivou sarađuje sa SNSD-om. Zato smo i formirali „Pokret pravde“, da pokažemo da se može raditi i drugačije.

Koliko je biračko tijelo spremno za „Pokret pravde“ s obzirom na ovakvo stanje i u poziciji i u opoziciji, i s obzirom na vaše ciljeve? Šta je vaša ambicija, jer teško je vjerovati da će se svijest birača o ulozi opozicije promijeniti?

PERDUV: Nama je prišao veliki broj ljudi upravo sa istom konstatacijom o opoziciji koju sam vam iznio. O kojem broju ljudi se radi, ja zaista ne znam, samo smo svi mi u Pokretu stava da radimo potpuno ispravnu stvar. Ko će to prepoznati, ne znamo. Mi ne radimo sve ovo, uključujući i nastup na lokalnim izborima, zbog izbornih rezultata. Rezultat kao rezultat nam nije krajnji cilj. Nama je krajnji cilj da konačno pokažemo da se može drugačije. Ko prepozna tu našu borbu – dobro nam je došao. Nama su opšti izbori cilj, za dvije godine, ali putem lokalnih izbora želimo da se probijemo u političko polje i otpočnemo političku borbu, da građani sad prepoznaju kako radimo i funkcionišemo, na šta ne pristajemo. Često govorimo o beskompromisnoj borbi, a ona podrazumijeva da nemate apsolutno ništa s onima protiv kojih se borite. Mi se ne borimo protiv opozicije, ne želim da se takav utisak stekne, mi se borimo protiv vlasti i režima. Vi znate zbog čega smo se pojavili na Trgu Krajine i zbog čega smo i dalje tu. Mi se borimo protiv ovakvog pravosuđa, prije svega tužilaštva i protiv ovakve policije. To su pitanja koja su definisana na republičkom nivou i naš fokus na lokalnim izborima neće biti na tim temama. Ne želimo da zloupotrebljavamo lokalne izbore na takav način da bismo pričali o krupnim temama koje muče bh. društvo. Kad otpočne kampanja, bavićemo se isključivo lokalnim temama.

Rekli ste da se svrstavate u lijevi centar. S obzirom na to, kao i na dominantno desnu orjentaciju birača, kako ćete se „izboriti“ sa izazovnim pitanjima poput ratnih zločina, Srebrenice, Mladića, Karadžića… Kako ćete se postaviti? To nisu teme lokalnih izbora, ali jesu teme oko kojih se većina birača opredjeljuje.

PERDUV: Stranke s bošnjačkim, hrvatskim i srpskim predznakom upravo ta pitanja i koriste kako bi se održale na vlasti. Političari su tu da definišu i kroje budućnost jednog društva. Evo, sad na lokalnim izborima mi želimo da vidimo kako to Banjaluka treba a izgleda u naredne četiri godine i kojim pitanjima treba da se posvetimo. Ali takođe mislim da na entitetskom i državnom nivou treba da gledamo kako ovu zemlju da vodimo u budućnost i kako da ona prosperira. Pitnjima prošlosti treba da se bave istoričari i pravnici i da oni donesu zaključke i sudove o svemu što se dešavalo u prethodnom ratu i ratovima iza nas.

Problem i jeste što se time bave istoričari koji zastupaju nekoliko različitih „istina“, koje ulaze u različite školske udžbenike. Kako izgraditi budućnost bez saglasnosti o prošlosti, u tom sam vas kontekstu pitala za prethodne teme. Ako vas se upita za genocid u Srebrenici, šta ćete reći?

PERDUV: Smatrate da sam ja neko ko treba reći „da, bio je genocid u Srebrenici“ ili „nije bio genocid u Srebrenici“? Ponovo kažem – tim pitanjem treba da se bave pravnici i istoričari, odnosno sudovi. Ja nisam sud.

Međunarodni sud je već presudio.

PERDUV: Eto, ja samo mogu da konstatujem da su sudovi presudili. Ja ne želim da se bavim tim pitanjima, niti se „Pokret“ želi baviti njima. Ako sudovi i istoričari ne mogu da uspostave zajednički jezik, onda nemojte očekivati da ću ja biti taj koji će reći „da, bilo je to“. Ako ljudi čiji je to posao treba da kažu šta se desilo tamo i to ne mogu da urade, onda nemojte očekivati da ću ja zarad sitnih, jefitinih političkih poena na bilo kojoj strani, srpskoj, bošnjačkoj ili hrvatskoj, da govorim da li je ili nije bilo. Prepuštam sudovima i istoriji. I ne samo u Srebrenici – treba da se kazne svi oni koji su počinili ratne zločine na prostoru BiH. A mi treba da vidimo kako ćemo pomoći, prije svega borcima, porodicama žrtava nastradalih na sve tri strane. Politika ove države treba da bude upravo to – da pomogne tim ljudima i da pokušamo da koračamo zajedno u neku svjetliju budućnost.

Kada govorite o političkim poenima, nedavno smo imali situaciju da su neki opozicioni političari glorifikovali Ravnogorski pokret i Dražu Mihajlovića. Kako gledate na to?

PERDUV: To su sigurno teme kojima mi ne treba da se bavimo. Oni se u nedostatku priče o budućnosti ove zemlje vraćaju na te teme. Raja se zabavlja tim temama od kojih mi danas nemamo ništa.

Ali vi morate biti svjesni situacije: da li ove jeseni, ili za dvije godine uoči opštih izbora, otići ćete na neki skup u neko selo. Prići će vam čovjek sa kokardom da se fotografiše s vama. Hoćete li pristati?

PERDUV: Ne.

Zašto?

PERDUV: Ne želim da me bilo ko vezuje za takve stvari. Pri tome, ja ne dajem nikakvu kvalifikaciju tih stvari, šta god da je u pitanju. Ne želim na takav način da prikupljam poene kod bilo koga. Jer upravo zbog toga počeće priča o tome i onda ja nekom treba da se pravdam šta ja mislim o tome. Istorija i pravnici neka utvrde. Mene to ne interesuje, mene interesuje kako da idemo naprijed. Interesuje me budućnost naše djece. Neću da me iko uvlači u blato u kojem moram da govorim da je nešto bilo ili nije bilo.