“Hapšenja u BiH su kao sportski ribolov. Uhvatiš. Uslikaš. Pustiš”.

„Hapšenja u BiH su kao sportski ribolov. Uhvatiš. Uslikaš. Pustiš.“

Ovo je post na Twitteru objavljen ovih dana koji je u tako malo slova objasnio sve ono što javnost misli o jednom od najvažnijih, ako ne i najvažnijem stubu države – pravosuđu.

Upravo je pravosuđe u BiH na najozbiljnijoj kušnji od rata naovamo.

Javnost više nema tolerancije prema tako otvorenom kršenju zakona u organima koji su stvoreni i čija je jedina svrha da osiguraju da se zakoni poštuju.

Oštra reakcija javnosti je prirodna.

I upravo tu može se kriti odgovor na pitanje kako burne reakcije javnosti koja se, očito, neće ušutjeti (niti treba!), tako i sistemski/partijski projiciranog (ne)rada pravosuđa.

Da se razumijemo, BiH je prepuna čestitih sudija i tužilaca. Ali oni, uglavnom, nisu na pozicijama i ne mogu odlučivati. Neki, poput sudijnice Azre Miletić, brutalno su sklonjeni s pozicije u tako očiglednoj namještaljci. Miletić je smetala jer nije dopuštala da pravnosnažne postanu presude koje se više ni u obdaništu ne bi napisale.

Pošto je Miletić sklonjena (a odluke nikad nije donosila sama, već u saradnji s još dvoje kolega, što dodatno potvrđuje da ima jako puno časnih ljudi u pravosuđu), bruka je pukla.

Kao sapunica, pred očima javnosti odvijale su se serije brutalnih obračuna na relaciji Tužilaštvo BiH – Sud BiH, pa ljubavni zaplet na istoj relaciji, pa rat Tužilaštva BiH sa SIPA-om i to u više nastavaka, pa… I na sve to još predsjednica Suda BiH preko javnog servisa u javnu upotrebu uvede i termin „pravosudna mafija“. Džaba potonja distanciranja autorice, pojašnjavanja… Kao i svaki „demantij“ i ovaj je bio totalno uzaludan posao.

A i kako bi bilo ko mogao demantirati bjelodanu istinu!

Pravosudne institucije BiH su na posebnom i potpuno zasluženom udaru. Sami su svesrdno zakuhali!

No, ni na nižim nivoima vlasti nije ništa bolje, ako nije gore. Samo što javnost nema uvida u „unutardvorska“ spletkarenja.

Ustavni sud RS, na primjer, transparentno je produžena ruka predsjednika tog bh. entiteta.

Ko ima neki dokaz da postoje i rade pravosudne institucije na federalnom nivou? Nakon slika „gole“ sudijnice, te su ustanove samozadovoljno skliznule u ilegalu.

Javnost, svaki poreski obveznik ove zemlje, ima pravo i obavezu da preispituje i pravosuđe.

I niko mu to ne može niti smije zabraniti.

Tiranija nikad nije uspjela. Što duže traje, njen je krah brutalniji.

Pravosuđe (u) BiH je na raskrsnici. Ili će utonut u sindrom „žrtve“ ili će se profesionalci probuditi i pobuniti, te odbraniti svoj i dignitet posla koji obavljaju.

Javnost mora pažljivo pratiti i agilno učestvovati u tom procesu.

Alternativa je trojna podjela države u kojoj će svaki „paša“ (ili „baja“) u svom pašaluku proganjati one koji mu se ne sviđaju.