Cenić: Izborna kampanja je uveliko počela i trajat će dok ne pocrkamo

Svetlana Cenić sinoć je u emisije INTERVIEW20 u programu BHT1 govorila o svom pristanku da bude predsjednica Nadzornog odbora BH Telecoma i da je samim tim znala šta je čeka:

„Pa znala sam, ja sam to i opisala posljednjih dana u više navrata da predlagača, predsjednika SBB-a zadnji put sam srela 2015. i to jednim povodom, a to je bilo 10 godina Srebrenice kad su zajedno Avaz i Pivara napravili jedan paket za učesnike pomena srebreničkim žrtvama, ja sam ih samo spojila i onda odjednom mi je zazvonio telefon i kazali su mi da je predsjednik SBB-a i da imaju molbu, mislila sam da je skrivena kamera, jer koja partija predlaže nekoga ko je nešto nezavisan ili nije njihov član.

Ja sam rekla da ću razmisliti, ali da imam uslov, da nisam član partije i nikada neću biti član partije i mogu da radim samo onako kako ja mislim da je ispravno. On je rekao da tako i hoće. Ja sam onda shvatila zašto ne, neka se zatalasa, da vidimo i te reakcije, jer to je baš izazov. S druge strane, dosta ljudi je govorila zašto nisam nigdje. Nadzorni odbor BH Telecoma podrazumijeva potpuno nestranačko djelovanje i mnoge druge institucije kao što je Centralna banka, ali se ipak dijele stranački, a onda je sada svima za čudo i kažu: „Ali, Fahro te predložio!“

Pa šta bi bilo da me predložio Govedarica isto bi rekli, da me predložio Nermin Nikšić, da me predložio Bakir Izetbegović isto bi rekli, znači uvijek će se naći neko ko će reći zašto me baš oni predlažu. Pa daj da napravimo iskorak pa da kažemo evo sad neko ko nikad nije bio u stranci i evo sad je predložen.“

Na pitanje urednice Prašović Gadžo što misli zašto se desilo da SDA bude uzdržana na glasanju, a da komentari dođu upravo iz jednog dijela te javnosti, Svetlana Cenić je odgovorila:
„Podsjetit ću Vas kad je formirana ta koalicija onda su iz SDA rekli da, ali HDZ i SBB će uvijek imati većinu po onim mjestima koja im pripadaju i uvijek će nas preglasati. Onda su iz SBB-a rekli, dobro evo vam još dva mjesta da ne bude da ste stalno preglasani, pa sad Vi prebrojte ko je glasao za, a ko je glasao protiv.

Što se tiče Telecoma, očigledno se pokazuje i dokazuje ovom kampanjom, očigledno je to doživljeno kao privatna firma. Ona nije privatna, ona je firma svih građana i ako nekom nije stalo da unaprijedi poslovanje te firme, mislim na to ako se iz SDA bune samo, onda oni to doživaljavaju kao svoju firmu, što ja iskreno ne razumijem.“

O tome što su njene vizije BH Telecoma kao javnog preduzeća u budućnosti, kako je urednica istakla da je jedan od uvjeta za drugu tranšu MMF-a i to da se izvrši dubinska analiza poslovanja BH Telecoma, i da neki kažu da je to zapravo uvid u privatizaciju BH Telecoma, te da smo mi to prihvatili ,ali samo šutimo o tome, na što je Cenić otvoreno kazala:
„Pa jeste, to je tačno da su prihvatili privatizaciju, samo su rekli nemojte napisati to, jer nije popularno zbog glasačkog tijela.

Ali ja uopšte kod Telecoma ne bih prejudicirala i rekla hajdemo sad privatizacija i to će nas spasiti. Mislim da ta dubinska analiza treba da pokaže šta treba uraditi sa Telecomom, i jednim i drugim i nemoj da se zavaravamo, nije ni Telecom Republike Srpske privatizovan, on je samo prodat drugoj državi, koja od toga ima jako mnogo. Oba telecoma, Eronet i BH Telecom treba da izaberu svoju sudbinu. Ne može biti interes, ako se jedan privatizuje, a drugi ne, za ovaj drugi pada interes, jer će se ovamo povećati efikasnost, svi će otići tamo i obratno bez obzira o kome se radi.

Ta dubinska analiza treba da pokaže stvarno stanje i treba da se uradi restruktuiranje. Stvarno je sramota da samo Ukrajina i BiH su jedine zemlje koje imaju 3G mrežu, sve ostale 4G i već planiraju 5G uslugu. Kakva je usluga bilo kog telecom operatera, a koliko plaćate. Znači da te dvije stvari treba da pokažu šta dalje sa Telecoma. da li je to da dobro funkcioniše, odlični su prihodi ili će se reći da se npr. ponudi na berzi 10, 20% da bismo uložili u dalji razvoj pa onda vidjeli šta ćemo, ali se jako mora voditi računa.

Ako Eronet odluči da ide u privatizaciju, a već je Deutsch Telekom tamo, BH Telecomu trenutno pada vrijednost.BH Telecom gubi na svojoj osnovnoj vrijednosti već nekoliko godina, o tome treba voditi računa. S jedne strane, servis građanima za ono što plaćaju, s druge strane bolje usluge, bolji profit, to je valjda on što je svakome stalo, bez obzira koja je partija u pitanju. I da onda odvaže šta je najbolje za taj BH Telecom.“

Svetlana Cenić je prokomentirala akumuliranu dobit javnih preduzeća pa i BH Telecoma, naime Vlada je nedavno predložila inicijativu da se ta akumulirana dobit uzme od javnih preduzeća i da se investira uz infrastrukturne projekte, ceste magistralne, pa čak i neke dionice koridora VC:
„Pa evo samo nek se odrede, hoće li 4G mrežu ili će puteve, a pritom pričati o povećanju akciza i dizanju novih kredita. Samo to treba da izbalansiraju šta hoće. Samo imam dva pitanja, a to su gdje su projekti i koliko ćemo čekati na projekte, to je prvo
računa. S jedne strane, servis građanima za ono što plaćaju, s druge strane bolje usluge, bolji profit, to je valjda on što je svakome stalo, bez obzira koja je partija u pitanju. I da onda odvaže šta je najbolje za taj BH Telecom.“

Svetlana Cenić je prokomentirala akumuliranu dobit javnih preduzeća pa i BH Telecoma, naime Vlada je nedavno predložila inicijativu da se ta akumulirana dobit uzme od javnih preduzeća i da se investira uz infrastrukturne projekte, ceste magistralne, pa čak i neke dionice koridora VC:
„Pa evo samo nek se odrede, hoće li 4G mrežu ili će puteve, a pritom pričati o povećanju akciza i dizanju novih kredita. Samo to treba da izbalansiraju šta hoće. Samo imam dva pitanja, a to su gdje su projekti i koliko ćemo čekati na projekte, to je prvo pitanje, a drugo pitanje je da li su oni procijenili koliko će to teretiti građane, koliko će puta plaćati jednu te istu stvar shodno tome da su akcize dosta prihoda ubrale.

Posljednjih 10 godina 8 milijardi. Otišle su u budžet, jer od 2010. godine 10 feninga ide direktno Autocestama, ali ako pogledate revizorski izvještaj Autoputeva Republike Srpske vidjet ćete tamo da jasno stoji da su se obavezali zbog kredita od 150 miliona eura da će akciza ići za autoputeve sa 10 na 15, ne za 15. Ko smije da prejudicira volju Parlamenta, odnosno valjda je red reći ponudit ćemo Parlamentu ili predložit ćemo, a ne izglasat ćemo. A pri tome MMF, sa kojim smo poptisali to Pismo namjere uopšte nema svoj stav o tome. Hajde da stavimo to na vagu, akcize i ovamo ajde svu dobit od puteva, a projekti još nisu gotovi. To je malo čudno.“

MMF je bila još jedna od tema u emisiji Interview20:
„Ko nas je doveo do toga da klečimo ispred MMF-a, zašto neko se ostrvi, moram tako reći, nek se ostrvi na MMF. Ja se najčešće ne slažem s politikom MMF-a, odnosno mislim da nije produktivno redosljed koraka, ali to ne znači da ne razgovaramo i uvijek se traži od mene da kažem svoje mišljenje. Zašto naše Vlade ne pregovaraju s MMF-om, nego dođe dotle daj samo pare, stavite ispred nas šta god hoćete. Zašto ne pregovaraju. Stalno lociramo problem kod MMF-a i kad su akcize, nije problem u MMF-u, oni su indiferentni u tome koliko će se povećati i hoće li se povećati.

Evropska banka za obnovu i razvoj je banka koja hoće da plasira svoja sredstva i da ima garanciju otplate, banka k'o banka, što ću ja sad osuđivati EBRD. Problem je u vlastima, da su znali šta hoće i da su znali raspolagati sredstvima koje su prikupali, mi ne bi bili u ovoj situaciji uopšte. Paradoks je da BiH bez obzira na poresku evaziju, neplaćanje u fondove i to najčešće javnih preduzeća, zdravstva itd da je još uvijek u onom gornjem dijelu ljestivce po procentu prihoda izraženih u odnosu na bruto domaći proizvod, ali zato je potrošnja katastrofalna i kad god treba nešto kresati, hajdemo kresati na investicijama, nego nema investicija, nego ovaj će helikopter, ovaj će nova kola, tri člana predsjedništva se voze sa 24 automobila, otvaramo totoare, trafoe.

I samo jedan podatak na to kad počnu da šire lažni optimizam, a radeći potpuno istu stvar sa istim ljudima. Pogledajte samo podaci za Federaciju, ‘96. godine smo se radovali jer jer stao rat, 15 hiljada godišnje manje je novorođene djece od ‘96. do 2016. Zar se ne bi trebala Vlada toliko zabrinuti da bude u stalnom zasjedanju. Stao je problem odlaska mladog svijeta, odlučivanja da se neće rađati.

Ko će raditi u ovoj zemlji, ko će otplaćivati kredite. Mene više brine po bezbjednost budžetski kriminal, neko će izazvati mini sukob samo da pokrije taj ogromni kriminal onog momenta kad otresemo o ledinu, zato što iz ove zemlje odlaze sposobni, odlaze mladi, odlaze pametni, a ko ostaje? Ostaje nam , i neka mi oproste što ću ovako da kažem oni niskog čela i tupog pogleda, ograničenih shvatanja kao francuski balkon, jer ih je neko isprogramirao da samo tako razmišljaju. Ali takva svijest kad ogladni, takva svijest ne poznaje razgovor nego ide motkom. Da li se neko brine ok otoga. Preopasno je ovo ćutanje, to je bosanskohercegovački pretis lonac.“

Na samom kraju emisije Svetlana Cenić je odgovorila na pitanje kako BiH može napraviti korak dalje i početi rješavati nešto već u narednoj godini:
„Moglo bi se svašta rješavati, ali izborna je godina. Sve ranije nam počinju izborne kampanje. Kampanja je uveliko počela i ona će trajati dok ne pocrkamo naredne godine, postoji nada da će biti akcize povećane, pa će biti više prihoda pa će isti ili slični dobiti izbore.

Postoji nada, ‘ajmo opljuvati ovu Svetlanu Cenić do iznemoglosti da se makne iz tog BH Telecoma, da je diskreditujemo apsolutno i ostat će i Telecom i Elektroprivreda i sve drugo kao način kako se dobijaju izbori, jer znamo kako se svakih izbora primi novih ljudi, kako pare idu iz javnih preduzeća, tako da će se na istom fonu raditi i naredne godine. Ne vidim prevelike šanse da se išta uradi.

Imamo jednu šansu, a to je, ako presahnu ti izvori finansiranja npr. pa da se malo pogledamo u oči svi, da se suočimo s tim, a da međunarodna zajednica u međuvremenu doživi prosvijetljenje u šta vjerujem otprilike kao što ću ja sutra biti angažovana u Holivudu, da doživi prosvijetljenje i kaže: „Čekaj, ne možemo s istim ljudima, istom metodologijom, istim načinom i istim formiranjem reformi postići druge rezultate. Ajde da malo promijenimo i da te reforme imaju svoj redosljed.“ Pošto to sve neće da se desi, i nećemo se mi suočiti s tom realnošću ostaju naredni izbori. „