Brammertz: Zatvaranje Međunarodnog suda ne predstavlja kraj ostvarivanja pravde za ratne zločine

Okončanje mandata Međunarodnog suda ne predstavlja kraj ostvarivanja pravde za ratne zločine, već početak novog poglavlja, jer sada dodatno pozivanje na odgovornost u potpunosti zavisi od nacionalnih pravosudnih sistema na području bivše Jugoslavije, rekao je Serge Brammertz, tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), javlja Anadolu Agency (AA).

On je to rekao na brifingu pod nazivom “Međunarodni sud i posle njega: ostvarivanje pravde za zločine na zapadnom Balkanu”, koji su organizovale Komisija za bezbjednost i saradnju u Evropi (Helsinška komisija) i Komisija za ljudska prava Tom Lantos (TLHRC).

Cilj ovog brifinga je bio da se razmotre dostignuća i ograničenja Međunarodnog suda, kao i to šta još treba uraditi u državama regiona kako bi se ostvarila pravda u preostalim predmetima, dostigao veći osjećaj razrješenja za žrtve i postigao veći stepen pomirenja među narodima.

Brifing je otvorio kongresmen Randy Hultgren, kopredsjednik Komisije za ljudska prava Tom Lantos i član Helsinške komisije, a moderator je bio Robert Hand, politički savjetnik Helsinške komisije. Kongresmen Eliot Engel, član TLHRC, takođe, je prisustvovao brifingu i obratio se prisutnima.

“MKSJ je većim dijelom ostvario ono što mu je bio zadatak. U skladu s univerzalno priznatim pravnim principima, mi smo nezavisno i nepristrasno istražili zločine, krivično gonili visoke zvaničnike sa svih strana u sukobima i pozvali ih na individualnu odgovornost za zločine koje su počinili nad žrtvama, i zapravo, nad cijelim čovječanstvom”, rekao je Brammertz.

Govoreći o ključnoj ulozi međunarodne zajednice – ponajprije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije – u uspostavljanju Međunarodnog suda i podršci njegovom radu putem politike uslovljavanja, tužilac Brammertz je poručio da je “lekcija jasna: ukoliko postoji jasna politička volja da se podrži ostvarivanje pravde, i ako međunarodna zajednica govori jednim glasom, najodgovorniji za zločine mogu se pozvati na odgovornost”.

Govoreći o važnosti nasljeđa MKSJ za buduće napore na ostvarivanju pravde, tužilac Brammertz je rekao da će MKSJ nastaviti da bude “simbol ostvarivanja pravde za druge žrtve i preživjele”. Tužilac je dodao da je MKSJ u velikoj mjeri razvio pravo i praksu potrebne kako bi se ratni zločinci izveli pred lice pravde, naglašavajući rad Tužilaštva na dokumentovanju naučenih lekcija iz krivičnog gonjenja za silovanje, seksualno porobljavanje, mučenje i druge zločine seksualnog nasilja u više od 50 predmeta.

Osvrćući se na podršku koju Tužilaštvo pruža nacionalnim pravosudnim sistemima u regionu, tužilac Brammertz je napomenuo, da “ukoliko se međunarodni krivični sudovi fokusiraju na one koji snose najveću odgovornost za zločine, sudovi na nacionalnom nivou će morati da pred lice pravde izvedu ostale počinioce, kako bi se izbjegli značajni propusti u pozivanju na odgovornost”.

Naveo je da “u budućnosti, saradnja i bliska kooperacija između međunarodnih i aktera na nacionalnom nivou treba da bude pravilo, a ne izuzetak”.

Naglasio je da će nacionalnim pravosudnim sistemima biti potrebno više podrške jer se “pozivanje na odgovornost za ratne zločine u sudovima na području bivše Jugoslavije susreće s brojnim izazovima i negativni trendovi često nadjačavaju one pozitivne”. Napominjući da pomirenje još uvijek nije postignuto i da ono predstavlja značajan izazov, tužilac je zaključio da se nasljeđe MKSJ neće meriti onim što je Sud postigao, već “po tome da li države na prostoru bivše Jugoslavije uspiju da izgrade vladavinu prava i pokažu da mogu obezbjediti istinsko ostvarivanje pravde za žrtve, i da pokažu hrabrost da prihvate činjenice i okrenu se istinskom pomirenju”.