BiH vodi najskuplji vid izborne kampanje

Prema izbornom zakonu, politički subjekti u BiH za troškove predizborne kampanje mogu potrošiti zajedno do nekih 10 i po miliona eura.

U osmišljavanju kampanja učestvuju čitavi lanci djelatnika, od štamparija, preko oglašivačkih agencija, marketing stručnjaka.

Da li i ko još, osim političara, ima koristi od predizborne kampanje, istražila je reporterka Al Jazeere Natalija Lučić.

Štamparija 3Down radi uglavnom što i sve druge. Međutim, ono po čemu je specifična je da u njoj rade osobe sa Downovim sindromom.

Štamparija funkcionira kao socijalno preduzeće koje zapošljava teško upošljive kategorije. Odnedavno su u ovom poslu, i kažu, vrijeme predizborne kampanje im je vjetar u leđa.

Obim posla se značajno uvećao jer sada rade štampu promotivnih materijala za nekoliko političkih stranaka koje učestvuju na lokalnim izborima.

“Mi naš rad organizujemo u dvije smjene, u nekoliko timova imamo i volontere koji nam pomažu s obzirom na to da smo mi socijalno preduzeće. Trudimo se zaista da ispoštujemo sve rokove iako su se svi pojavili u isto vrijeme, 2-3 dana pred početak predizborne kampanje”, kaže direktorica Amra Krvavac.

Pune ruke posla

I u marketinškoj agenciji Metromedia imaju pune ruke posla. Kažu obim posla se poveća i za 100 posto tokom izborne kampanje. U ovoj agenciji se radi na osmišljavanju i idejnim rešenjima, a kada je kampanja počela, izdaju strankama prostor na billboardima i fasadama zgrada. Pri izboru saradnika, kažu, ne vode se političkim, već samo principima biznisa.

“Mi pred kampanju razgovaramo sa svima i s kim uspijemo da napravimo dogovor sa tim i sarađujemo. Kao privatna firma možemo i otvoreni smo za saradnju sa svim političkim opcijama u BiH”, kaže direktor Admir Ahmetović.

Profesorica na Ekonomskom fakultetu objašnjava da kampanje mogu biti isplativ biznis model, bar na ovim prostorima, jer se ovdje izbori održavaju svake dvije godine. To omogućava kontinuirani rad čitave industrije koja učestvuje u pripremi predizborne kampanje.

“Svaka se politička partija u ovom slučaju ponaša kao kompanija, ukoliko joj odgovara neka kampanja, marketinška agencija, stručnjak, PR specijalista, naravno da će se pokazati neki dugoročni odnos, što je najčešće i slučaj, jer tu se javlja i neko uzajamno povjerenje, i nastavlja se dugoročnija saradnja”, ističe Melika Husić-Mehmedović.

Milionski troškovi

Profesorica objašnjava i da je vid kampanja koji se na ovim prostorima prakticira najskuplji. Dok se svijet sve više oslanja na moderne tehnologije, ovdje se ljudi više vezuju za lica sa reklame koja šalju uglavnom slične poruke.

“U svetu, najzastupljeniji vid promovisanja političkih ideja su društvene mreže. Međutim prema mišljenju stručnjaka, na ovim prostorima to su i dalje plakati, billboardi i TV reklame. Dok su društvene mreže besplatan vid reklamiranja, bh. političari u toku predizborne kampanje za lokalne izbore u proseku potroše i do 3,5 miliona evra”, izvještava Natalija Lučić.

To je podatak kojim raspolaže Centralna izborna komisija. Međutim ne prikazuje potpunu sliku troškova. Finansijski izvještaj, npr. na prošlim lokalnim izborima 2012, CIK-u je dostavilo 51 posto političkih partija i svega 2 posto nezavisnih kandidata od ukupnog broja onih koji su u trci učestvovali.

Ono što dostavljeni izvještaji pokazuju je da se na štampu promotivnih materijala – letaka, plakata, billboarda – potroše 2/3 ukupnog novca izdvojenog za predizbornu trku.