Javni servis
BHRT “onako” potrošio 3,6 miliona KM: Ne možemo praviti plan ako smo u minusu
Generalni direktor BHRT Belmin Karamehmedović kaže da „ne može da pravi plan, ako je u minusu“. Revizija, ističe, nije utvrdila nikakve nepravilnosti, a BHRT je nabavljao samo ono najneophodnije kako ne bi obustavio emitovanje programa
„Radio-televizija Bosne i Hercegovine planove javnih nabavki nije sačinila ni objavila za 2017. i 2018. godinu, jer se BHRT suočava sa teškom nelikvidnošću i nesolventnošću.“
Stoji ovo u odgovoru javnog servisa građana BiH poslanom Agenciji za javne nabavke BiH 18. februara ove godine. Na tendere su u te dvije godine, bez plana, potrošili oko 3,6 miliona KM javnog novca, piše Žurnal.info.
Slučaj je 22. maja završio u sarajevskom Opštinskom sudu. Agencija je podnijela prekršajnu prijavu jer je plan trošenja, za nabavke skuplje od 50.000 KM, morao da postoji.
„Zakonska obaveza objave plana javnih nabavki postoji za ugovorne organe koji nabavljaju robe i usluge čija vrijednost prelazi 50.000 KM, odnosno u slučaju radova čija je vrijednost veća od 80.000. BHRT je prekršio član 116 Zakona o javnim nabavkama BiH“, naveo je u prijavi, prilažući dokaze, direktor Agencije Đenan Salčin.
Generalni direktor BHRT Belmin Karamehmedović za Žurnal je govorio o netransparentnom kupovanju navodeći da „ne može da pravi plan, ako je u minusu“.
„Revizija nije utvrdila nikakve nepravilnosti. Poslujemo u jako teškoj situaciji i gledamo svaku marku. Nabavljali smo samo ono najneophodnije kako ne bismo obustavili emitovanje programa. Sve što smo rekli Agenciji stav je BHRT-a“, tvrdi.
Njegova pomoćnica za finansije Ozrenka Kostić priznaje za Žurnal da zvaničnog plana trošenja novca nije bilo, jer su finansijski planovi sačinjeni sa milionskim gubicima, kao i da je sve odluke o nabavkama donosio Upravni odbor BHRT-a i to po prioritetima.
U odjeljku „procijenjena vrijednost nabavke“ BHRT, kaže, nije navodio iznose, „jer javno dostupnu procijenjenu vrijednost ponuđači mogu da zloupotrijebe štimajući cijenu ponude“.
„Naši računi su pod djelimičnom blokadom. Sve nabavke su objavljivane na Portalu javnih nabavki i išle su preko Agencije, ali plan na papiru nismo imali. Situacija je jako teška. Sistem naplate takse nije regulisan, a naša nenaplaćena potraživanja, što smo morali da utužimo, iznose oko 20 miliona KM. Za svaku nabavku tokom te dvije godine BHRT je donosio posebnu odluku koja je bila sačinjena po zakonskim propisima. Po preporuci stručnjaka za ovu oblast i Agencije, uglavnom provodimo otvorene postupke i potpisujemo okvirne sporazume“, ističe.
UKUCAJTE WWW, KRIV JE ADMINISTRATOR
Iako je sve objavljivano na Portalu javnih nabavki, BHRT je bio dužan da dokumentaciju objavljuje i na svom zvaničnom sajtu. Print screen praznih stranica, kao dokaz, Agencija je predala sudu, a BHRT za ovu situaciju imao je krivca.
„Web prezentacija sa sadržajem javnih nabavki BHRT je cijelo vrijeme bila dostupna pod linkom http://www.javnenabavke.bhrt.ba, dok je postavljeni link na web page http://www.bhrt.ba u formi http://javnenabavke.bhrt.ba (bez prefiksa www) bio neaktivan zbog greške administratora pri postavkama CloudFlare platforme“, stoji u obrazloženju BHRT-a.
“TAKVIM LJUDIMA NE BI TREBALO DATI DA RASPOLAŽU NOVCEM”
Javni servis jeste prekršio zakon, ali poraznija je činjenica da menadžment ne zna kako će rasporediti novac koji se slijeva u kasu preduzeća. Kaže to za Žurnal Igor Vukajlović iz udruženja građana „Tender“, navodeći da okvirni plan mora da postoji.
„Takvim ljudima ne bi trebalo dati da raspolažu novcem, jer ovakav odnos za posljedicu može da ima tešku korupciju. Nema govora o tome da u BHRT nisu znali šta će im tokom godine biti neophodno za realizaciju programa. Da su objavili plan, okvirno bi izbudžetirali potrebe. Ako je nešto skuplje, plan može da se mijenja. Iako imaju pravo da provode otvorene postupke i potpisuju okvirne sporazume, to nije baš najmoralnije rješenje. Na takvim tenderima formiraju se duplo veće cijene ili se ‘naduvaju’ količine robe, dogovori se provode interno. To je kao ‘legalno štimanje tendera’. Jeste po zakonu, ali nije moralno“, objasnio je Vukajlović.
Pritisak Agencije očito je imao rezultat, jer je nelikvidni BHRT, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama BiH, ipak isplanirao trošenje novca građana za 2019. godinu, i to 1,8 miliona KM.
„Vidite kako sada može“, zaključio je Vukajlović.
Kostićeva je, međutim, dodala da nije sigurna koliko će plan biti ispoštovan, s obzirom na novčane prilive BHRT-a.
„Ostaje da čekamo odluku suda na prijavu Agencije. Možda jesmo prekršili zakon, ali zakon krše i prema nama. Nadam se da će neko u parlamentu imati sluha za finansiranje BHRT-a“
