Ministarstvo obrazovanja TK
Aktivnosti u cilju uvođenja romskog jezika u škole u TK
Dokument koji prave je baziran na Akcionom planu za inkluziju Roma, a koji je usvojilo državno Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice prošle godine
U Bosni i Hercegovini je prema zvaničnim rezultatima popisa stanovništva manje od 17 hiljada Roma, ali u nevladinim organizacijama kažu da je Roma daleko više, ali se izjašnjavaju kao pripadnici nekog od konstitutivnih naroda.
Iako njeguju običaje, kulturu i jezik, kroz obrazovni sistem ga ne mogu izučavati i to žele mijenjati, kaže Indira Bajramović, predsjednica Udruženja žena Romkinja „Bolja budućnost“ koje je organizovalo kulturno-naučni skup u povodu Međunarodnog dana romskog jezika koji se obilježava 5. novembra.
– Naše Ministarstvo obrazovanja TK je formiralo radnu grupu koja će učestvovati u izradi akcionog plana na kantonalnom nivou, tako da mi već sada imamo neke prve aktivnosti i mislim da je ova radna grupa dobro izabrana jer svi mi radimo na terenu i znamo šta su potrebe i škola i učenika, tako da mislim da ćemo uraditi jedan dobar dokument – istakla je Bajramović.
Inkluzija Roma
Dokument koji prave je baziran na Akcionom planu za inkluziju Roma, a koji je usvojilo državno Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice prošle godine. U realizaciji učestvuju kantonalne vlasti.
– Učestvuje u radu jedne interesorne grupe predstavnika Ministartva obrazovanja, Pedagoškog zavoda, Univerziteta u Tuzli i predstavnika romskih udruženja a sve zbog uvođenja romskog jezika u škole u okviru Strategije inkluzije Roma na području našeg Kantona – kazala je Slavena Vojinović, ministrica za kulturu, sport i mlade TK.
Za razliku od Bosne i Hercegovine, u Srbiji romska nacionalna zajednica broji 140 hiljada ljudi. Romski jezik izučavaju u školama.
– Romski jezik je standardizovan u Srbiji 2012. godine. On se uči na Visokoj školi stručkovnih studija za vaspitače u Vršcu gdje imamo katedru za romski jezik – navodi Marija Aleksandrović, profesorica strukovih studija.
Mostovi prema ljudima
Jezik čuvaju u brojnim printanim djelima kaže književnik Alija Krasnići, autor više od stotinu knjiga među kojima je i romsko-srpski, odnosno srpsko-romski rječnik.
– Želimo da upoznamo javnost s onim što mi stvaramo na romskom jeziku, da stvaramo mostove među ljudima da bi se više upoznali, da bi više znali jedni o drugima – rekao je Krasnići.
Do uvođenja romskog jezika u škole na području Tuzlanskog kantona, osim administrativnih procedura trebat će obrazovati i jednu generaciju nastavnika koja će moći da predaje ovaj budući izborni predmet.