Sličnosti i razlike u kuhinjama Hrvatske, BiH i Srbije

Nacionalne kuhinje su važne, jer predstavljaju identitet jedne zemlje, kažu gosti emisije Novi dan koja se emituje na N1.

Neke nacionalne kuhinje razlikuju se međusobno toliko da se ne mogu uočiti baš nikakve povezanosti među njima. Sa druge strane, neke su toliko slične da im se nacionalna jela razlikuju samo u vrstama začina ili načinu obrade hrane. Upravo o tim sličnostima, ali i specifičnostima kuhinja Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine za Novi dan govorili su Zaim Merdan, kuhar iz Sarajeva, hrvatski gastronom Rene Bakalović, i Jelena Ignjatić sa portala “Ukus” iz Beograda.

Mješavina uticaja istoka i zapada

“Srpska nacionalna kuhinja je mješavina uticaja istoka i zapada i svih osvajača koji su dolazili u Srbiju, ali i sada novog osvajača – interneta”, kaže Ignjatić, koja dodaje i da dolazak turista takođe utiče na modifikaciju jela.

Važno je njegovati nacionalnu kuhinju jer je to identitet zemlje, i važno je naći načine da izdvojimo kuhinju Srbije u odnosu na one iz regiona, kaže ona.

Dodaje da je novi trend u Srbiji da se promeni način pripreme jela i to ocenjuje pozitivnim. “Naša kuhinja, kuhinja naših baka i majki, je slična britanskoj, jer Britanci kuhaju satima”, navodi ona i dodaje da je to, prema njenom mišljenju, problematično. Ignjatić kaže da promocija novih kuhinja, kakva je veganska, može da ugrozi nacionalnu kuhinju.

Od tradicionalnih jela navela je “gulaš od mangulice” koji može, kako je rekla, da dobije svoj akcenat u nacionalnoj kuhinji Srbije.

Dosadno je insistirati na čistoći

Gastronom Rene Bakalović iz Hrvatske navodi na postoji mnogo upitnika kada je u pitanju to šta su nacionalna jela zemalja regiona. On navodi kao primjer da se tradicionalnim hrvatskim jelom, koje dolazi iz Zagorja, smatra “štrukli”. To se doživljava kao hrvatsko nacionalno jelo, a malo dalje Slovenci imaju “štruklje”, a u Bavarskoj imaju “štrudli” koje su slične, navodi on.

“Dosadno je insistirati na čistoći, važno je da jedemo autentično, dobro, ukusno, zdravo…”, kaže Bakalović. Treba insistirati na nijansama, poštovati regiju i sezonu, i na tome bi trebalo da se bazira jedna tradicionalna kuhinja, dodaje gastronom.

Hrana je apsolutno mamac za turiste, kaže Bakalović. Lako je odrediti pojedini recept, ali ono što je bitno u kuhinji je odlazak na pijacu i kupovina pravog povrća i voća, i oko toga su saglasni svi kuvari, kaže gastronom. “Vrhunska namirnica je ključ dobre kuhinje”.

U kućama se najbolje čuva tradicionalna kuhinja

Bosanskohercegovački kuhar Zaim Merdan kaže da je kuhinja BiH gotovo ista srpskoj, i da je nastala, takođe, pod jakim uticajem istoka i zapada. “Razlika bosanskohercegovačke i srpske kuhinje, koje su zapravo mješavina turske i grčke kuhinje, je ta što se u srpsku kuhinju stavljaju ljuti začini”, navodi on.

“Bosanska kuhinja nema zaprške, dugo se dinsta, kuha”, dodaje.

Na pitanje gde se najbolje čuva nacionalna kuhinja – u porodici ili u restoranima, kaže: “U kućama se najbolje čuva, restorani pribjegavaju modernijim kuhinjama sa zapada… Ja mislim da treba da se vratimo našoj tradicionalnoj kuhinji, zbog zdravlja i identiteta, i greške pravimo što pribjegavamo tom zapadnom načinu spremanja hrane”.

Nacionalna kuhinja je donijela puno BiH, kaže on. Turisti na Baščaršiji najčešće probaju ćevape, koji su nesumnjivo poznati, ali treba promovisati i druga jela, kaže ovaj kuhar. “Treba promovisati i ostatak bosanske kuhinje: sogan dolmu, krzatine, bosanski lonac.. Restorani bi trebalo što više da predlažu tu ponudu… Prvo, tako čuvamo tradiciju, a drugo – što se tako zdravo hranimo”, navodi Merdan dodajući da se u BiH manje koristi svinjetina, a više junetina, teletina, jagnjetina, tj. mesa koja su zdravija.