Neko je rekao da burkini ne može na Olimpijski bazen u Sarajevu?

Negdje u augustu 2016. godine sam, družeći se s Ironmanima i sama odlučila da ću naredne, 2017. godine otići na half Ironman triatlon (1,8 km plivanja, 90 km vožnje bicikla i 21,1 km trčanja) u Austriju.

U tom istom augustu ne samo da nisam znala plivati, nego sam se bojala vode i dubine. Više je razloga tome, a najveći je što sam pokrivena od svoje sedme godine života i što nisam imala baš mnogo prilika u životu da plivam – najprije nisu bili osmišljeni burkiniji (kostimi za plivanje za pokrivene žene), a poslije zbog obaveza i finansijske nemogućnosti da idem na more ili na bazene.

Sve oko mene bilo je prilično protiv mene, ali ja sam tada odluku donijela, a uz nju i odluku da ću otkloniti sve prepreke koje mi se postave na tom putu.

S trenericom plivanja Anjom Margetić dogovorila sam se da će me ona naučiti plivati i bacila se u potragu za burkinijima. Oni koje smo imali na raspolaganju kod nas u Sarajevu nisu zadovoljili moje potrebe i počela sam guglati. Na jednoj turskoj stranici (Modanisa) našla sam odgovarajući kostim. Stigao je za nekoliko dana i koštao oko 120 KM. Carinu su mi naplatili još 100 KM. Bila sam jako razočarana zbog toga, jer je trebalo platiti i mjesečnu kartu za bazen, ali odbrojavanje je počelo, pa su i treninzi morali početi čim prije.

Sa mnogo strana dobila sam poruke, pa i upozorenja da na Olimpijskom bazenu u Sarajevu ne dozvoljavaju plivanje u burkiniju. U to malo nisam vjerovala, malo sam željela ako i jeste tako da to promijenim i otišla. Niko mi ništa nije rekao. Jednom. Drugi put. Treći put. Nastavila sam redovno dolaziti tri puta sedmično u svim terminima čitavih godinu dana i nikad mi niko nije jednu riječ rekao za burkini.

Plivnje u njemu i nije baš jednostavno, nakupi se vodom, uđe voda unutra, vuče prema dolje. Iole profesionalnije plivanje je dosta onemogućeno, ali je za prsno plivanje burkini sasvim ok. Uskoro sam nabavila i neoprensko odijelo u kojem ću se takmičiti na triatlonu i ono se pokazalo kao mnogo jednostavnije i praktičnije.

Još nekoliko puta vidjela sam žene u burkiniju kako se kupaju, ali ih je bilo jako malo. Naletjela sam u međuvremenu i na nekoliko rasprava o tome šta smije šta ne smije, šta je higijenski šta nije – žene u burkiniju samo imaju malo više istog materijala na sebi koji imaju drugi plivači i jako je nekorektno i bezobrazno smatrati da samo zbog toga one nemaju isto pravo na taj bazen kao svi ostali.

Otišla sam u augustu naredne godine na triatlon u Austriji. Isplivala sam svoja dva kilometra u jezeru u Zell am Seeu i niko nije bio sretniji od mene u tom momentu. Čovjek u godini dana čuda može napraviti ako se tome zaista posveti i sruši prepreke pred sobom.

Čovjek u godini dana čuda može napraviti ako se tome zaista posveti i sruši prepreke pred sobom

U međuvremenu osnovala sam svoj trkački klub pod nazivom „Trčanje i to“, u kojem su, vođene valjda mojim primjerom, došle mnoge pokrivene djevojke, od kojih su neke počele razmišljati o triatlonu. Kako sam i sama prošla kroz period kad je trebalo sve isplaćati i izboriti se za mnoge stvari da se dotle dođe, odlučila sam pomoći im i otišla na sastanak s upravom Olimpijskog bazena u Sarajevu. Jedno od pitanja bilo je da li je burkini dozvoljen na Olimpijskom bazenu u Sarajevu, jer sam željela prekinuti mnoge rasprave o toj temi. Imam mnge prijateljice koje nisu pokrivene, ali im je draže plivati u burkiniju i želim da imaju to pravo.

Rečeno mi je da nema nikakvih prepreka tome i da su sve žene koje žele plivati u burkiniju dobrodošle na taj bazen, te ih čak da ih imaju u svojoj prodavnici na bazenu. Nije mi bilo mrsko otići do prodavnice – imaju zaista crveni i plavi, tri burkinija u brojevima 38 i 40, a ljubazna teta nam je rekla da se kod njih mogu naručiti do broja 44 i da stižu za nekoliko dana. Cijena im je 89 KM. Dakle ja sam mogla kupiti tri da sam na vrijeme pitala i tražila, a ne slušala šta drugi imaju obavezno reći o toj temi.

Bazenu na kojem sam proplivala, bazenu kojeg sam pola popila, bazenu na kojem sam savladala svoje najveće strahove (od vode i dubine) beskrajno sam zahvalna za mogućnost da mnoge žene koje su u mojoj poziciji više ne mogu reći da im je prepreka nemanje mogućnosti, već samo one same. Sve što odlučite da možete ili ne možete – to je tako.