Mlada ugostiteljka poklanja hranu trudnicama: To je poteklo iz srca, nisam očekivala pompu

Zato što u njenom malom restoranu trudnice mogu jesti besplatno, Anđela Lečić i njen lokal u niškom naselju Palilula za kratko vrijeme postali su nadaleko poznati. Vijest o humanom gestu ugostiteljke, koja je još gimnazijalka, brzo se pronijela društvenim mrežama, privukla goste, ali i medijsku pažnju.

Kuhana jela sa dnevnog menija od prije mjesec dana trudnicama su dostupna na poklon u količini koja je njima potrebna. Poruka o tome je na ulaznim vratima i bila je dovoljna da se ova lijepa vijest brzo pročuje Nišom, gradom u Srbiji.

“Samo smo htjele da to naznačimo na papiru čisto da ljudi, eto, znaju jer smatram da niko ne bi tek tako ušao i rekao – ja želim besplatan obrok. I u početku, bez obzira na to, nisu dolazile trudnice uopšte, a kasnije se broj povećavao. Kada je sve dospjelo u javnost, onda je nastao haos, tako da, u suštini, ova pažnja je lijepa, ali mislim da je svega previše“, govori Anđela Lečić za Anadolu Agency (AA).

Objašnjava da joj ne smetaju neočekivana popularnost, novinski članci, gužva u lokalu, ni to što sada sa majkom servira više od stotinu obroka dnevno, već to što se mnogi čude vrijednostima kakve bi, kaže, svako od nas trebalo da ima.

“Ovaj bum se desio baš brzo. To nije bilo ništa planski. To je nekako poteklo od nas. Prosto, mi smo takve i to je jednostavno nama bilo normalno. Ja sam djevojčica koja je nešto svoje, da li je to vaspitanje ili prosto nešto što nosim od kuće, samo prenijela na biznis, bez ikakvog cilja i plana“, priča Lečić.

Trudnice nisu jedine koje iz Anđelinog restorana mogu da odu site bez otvaranja novčanika. Hranu nekad pokloni i drugim gostima. Cijena nekoliko sati pred kraj radnog vremena postaje niža, a po zatvaranju lokala nekoliko kesa sa obrocima okači napolje o kuku kod ulaznih vrata.

“Meni neko dođe i, taj neki osjećaj unutrašnji, mi kaže – pokloni. To je stvarno poteklo iz srca. Nisam očekivala da će tolika drama i pompa da nastane. Prosto, meni je to normalno. Pomogla bih svakom“, govori ova djevojka.

Oni koji dijele njen uspjeh, osim ponosne porodice, svakako su vršnjaci iz Gimnazije “Deveti maj“.

“Školskim drugarima je u početku sve ovo bilo čudno. Nisu se podsmijevali, ali su postavljali pitanja, kao šta ćeš ti tamo? A sada, pa svi su ponosni. To znam sigurno, da su svi ponosni i to su mi krila i to mi je neki vjetar u leđa“, kaže Anđela.

Vremena ima i za posao i za školu.

“Najviše mi olakšava to što smo sada na kombinovanom sistemu, to znači da smo jedan dan u školi, a drugi online. Zato mogu da se posvetim i jednom, i drugom, ali slagala bih kad bih rekla da sam podjednako posvećena… Ja sam više ovdje i ovdje stvarno dajem sto posto sebe“, priča osamnaestogodišnja Anđela Lečić.

Posao joj, kaže, pomaže da brže odraste, a rad sa ljudima da spozna njihovu različitost. To je, dodaje, životna škola.