Ispovijest djevojke koja se nikada nije poljubila, a ima 33 godine

Priču djevice koja se nikada nije ni poljubila s dečkom, a ima 33. godine objavio je Huffington Post.

“Ponekad morate da se suočite sa teškom istinom i iznesete jasno činjenice. Imam 33 godine, nikad se nisam poljubila i jedini muškarac koji je ikada želio da me drži za ruku jednostavno je ubijao vrijeme dok nije našao dovoljno seksi djevojku s kojom bi bio u vezi. To znam samo zato što je sve priznao mom cimeru, dok mi se nabacivao.

Koliko ja znam, nikad se nisam dopala nikome ko me je uživo vidio. Ne dobacuju mi i ne uznemiravaju me na ulici. Jedina veza koju sam ikada imala bila je preko interneta. Jedini momak s kojim sa se našla uživo zagrlio me je i nije želio ništa više da ima sa mnom. Više puta sam se sastajala sa momcima sa interneta samo da bih gledala kako interesovanje u njihovim očima iščezava kada me vide.

Često se osjećam kao jedina žena na svijetu koja se nikome ne dopada. I sramota me je – djelimično zato što je to nešto o čemu se ne govori.

Nevinost smo pretvorili u nešto čega treba da se stidimo – znak religiozne osude, fizičkog nedostatka ili društvene neprihvatljivosti. Pokušavamo da pobjegnemo od realnosti da je seks izbor koji mnogi od nas nikad nisu ni imali. Ljudi koji su seksualno neiskusni (posebno ako nikad nisu ni imali priliku da urade nešto po tom pitanju) imaju potrebu da kriju tu činjenicu, kako bi ljudi oko njih mogli da pretpostave da su prosječno seksualno iskusni. Mnogo je jednostavnije nego da objašnjavate istinu, a i boli mnogo manje.

Ne znam ni sama koliko puta mi se desilo da sjedim sa grupom žena i da se molim da ne krenu da pričaju o seksu, grčeći se kada ipak krenu i smijući se na silu sve dok razgovor ne krene ponovo u drugom smjeru. Čuvajući svoju tajnu.

Kad sam bila klinka, slušala sam kako smijm da kažem “ne”, kako niko ne smije da me prisiljava na seks i kako da odbijem partnera, a da ga ne uvrijedim. Kao tinejdžerka jedva sam čekala da dobijem priliku da kažem svoje prvo “ne”, jer bi čak i “ne” davalo naznaku da postoji mogućnost za “da”. Ali pitanje nikad nije stiglo.

Mislila sam da će se stvari popraviti na fakultetu. Mislila sma da će pametne momke privlačiti moj intelekt. Umjesto toga, upoznala sam mnogo super momaka s kojima se i danas družim, ali niko me nije pozvao na dejt. Niko nije želio da se smuva sa mnom. Da me roditelji nisu vaspitali tako konzervativno ili da sam u srednjoj imala momka, možda bih i imala hrabrosti da ja pitam nekoga – ali umjesto toga sam samo čekala.

Bila sam jako zbunjena. Pa ovakve stvari se ne dešavaju u filmovima! Filmovi se ne završavaju ovako. Većina mojih prijateljica se udala odmah poslije faksa, a one koje nisu – bar su imale momke. Zapitala sam se: Zašto za mene niko nije zainteresovan? Zbog izgleda? Uvijek sam bila punačka, ali znam puno djevojaka poput mene, pa i krupnijih, koje su našle ljubav. Nikad nisam bila lijepa, ali opet, znala sam djevojke koje su objektivno manje “lijepe” od mene, a koje su našle ljubav. Da nije u pitanju moja ličnost? Stidljiva sam i rezervisana, ali sam pred prijateljima jako opuštena. Bila sam član više aktivnih društvenih grupa i uživala sam u vremenu koje sam provodila sa prijateljima. Do dana današnjeg nisam uspjela da nađem odgovor na pitanje zašto nikoga ne zanimam.

Proteklih nekoliko godina sam se pomirila sa činjenicom da sam singl. Trebalo mi je vremena, ali morala sam da naučim kako izgleda biti sam i šta to znači za mene. Morala sam da izgradim svoj život, a ne da čekam da naiđe moja “druga polovina”. Nije moj izbor da budem sama, ali mi je bolje nego da budem s nekim iz čistog očaja. Ovaj osjećaj prihvatanja same sebe dođe, pa prođe. Ima dana kada mi dođe da izađem na ulicu i zaprosim prvog lika na kog naiđem. Ali, najčešće jednostavno prihvatam da je ovo moja realnost trenutno, i da se neće promijeniti brzo, niti lako.

Pokušala sam više puta da pričam o ovome. Ono što me najviše boli jeste činjenica da ljudi automatski pretpostave da sam imala određeni broj partnera, samo na osnovu mojih godina. To je najgore. Apsolutno odbijaju da mi povjeruju čak i kada im kažem kako stvari stoje. Ljudima je neprijatno kada pričaju o tome. Pokušala sam da shvatim zašto i pretpostavljam da je zato što unosi dozu nesigurnosti u sve ljubavne veze.

Prijateljice me ubjeđuju da sam atraktivna, ali ne mogu da mi ponude objašnjenje zašto se muškarci s time ne slažu. Zato bih voljela da mogu da pričam o ovome sa ženama koje imaju slična iskustva. Ali istina je da ne poznajem ni jednu ženu koja se nalazi u istoj situaciji. Imam dosta singl prijateljica, ali sve one su ranije imale momke ili je neko u njih bio zaljubljen. Sudeći po istraživanjima, dva procenta žena starosti između 24 i 44 godine nikad nisu imale vaginalni seks. Od svih tih miliona djevica, sigurno ima i onih koje, poput mene, jednostavno nikad nisu ni imale prilike za tako nešto.

Ali krijemo naše priče, plašeći se od osuđivanja, smijeha ili, još gore, sažaljevanja. Nedostaje nam podrška drugih koji dijele naša iskustva.

Možda nikad neću prestati da želim da se moja priča promijeni, ali ću nastaviti da se borim za to da je pričam na svoj način. I nadam se da ću podstaći i druge žene da pričaju o tome. Sve smo mi žene, sve imamo svoje priče i sve bi trebalo da imamo priliku da ih ispričamo dostojanstveno.”