Profesorica “iz pakla” ne da studentima da završe fakultet, na ispit izlaze i po 27 puta

Studenti Geografskog fakulteta, koji nisu položili ispit kod profesorice Mile Pavlović, mogli bi da se upišu u Guinnessova knjiga rekorda.

Mnogi na prolaznu ocjenu čekaju i više od dvije decenije, a rekord drži jedan student koji je čak 27 puta izlazio na ispit. Šta je to toliko teško u predmetima Geografija Srbije i Geografske regije Srbije, da li je riječ o neznanju studenata ili bahatosti profesorice?

Bizarna pitanja

– Ja studiram od 1998. godine kao redovan student Beogradskog univerziteta, sve ispite sam polagala redovno. U međuvremenu se udala, rodila djecu, ispolagala sve ispite, osim kod dotične osobe, profesorice Mile Pavlović. Ja sam do sada izlazila sigurno 13-14 puta, od toga kada sam otišla u Studentsku službu, kada sam pitala koliko do sada imam izlazaka, rekli su tri. Cijepaju se ispitne prijave. Izlazila sam i pismeno pošto je profesorica u jednom momentu dozvolila da se izlazi pismeno i posle tri roka je ukinula to, svojom samovoljom. Znači tri puta sam izlazila pismeno, a da ne govorim o usmenom, rekla je za Prvu televiziju studentkinja Geografskof fakulteta Danijela Dragutinović, prenosi B92.

Inače, u Jutarnji program pozvana je profesorica Pavlović. Ona je gostovanje odbila, a to je učinila i profesorica Snežana Vasiljević, prodekan za nastavu. Dekan Dejan Filipović je, kako je naveo, na službenom putu.

– Posle trećeg polaganja može da se polaže pred prvostepenom komisijom u kojoj je naravno i dotična profesorica, naravno da nemate šanse da pložite. Poslije šestog puta ide drugostepena komisija u kojoj nije dotična profesorka, ali u većini slučajeva vas obore, a onda morate sve ispočetka da plaćate pa pred komisiju. Tu postoje studenti i ženskog i muškog pola na koje je bačen pik, koji su pokušali da joj se suprotstave i ti mogu da se pozdrave sa polaganjem ispita. Postoje studenti za koje se zna da treba da prođu, zna se profesorica ustaje, odlazi da telefonira, ostaje asistent koji kratko ispituje i upisuje ocenu, dolazi profesorica na kraju, nastavlja Dragutinović.

Koliko je konja, goveda, svinja, ovaca uništeno tokom Drugog svjetskog rata? Koliko je u Jugoslaviji bilo zasađeno hektara ječma, suncokreta, hmelja i crvene paprika u kalendarskoj 1995. godini? Koji bend je svirao na Kopaoniku kada je bio veliki zemljotres 1980. godine? To su samo neka od pitanja koje, kako studenti tvrde, profesorica Pavlović postavlja.

– To su sve njena pitanja i potpitanja, vi nemate pravo da odgovorite. Kada izvučete ceduljicu, ona vas posluhe prve rečenice prekida, postavlja svoja pitanja, cake i ako ne odgovorite tačno onako kako je ona zamislila vi padate. Što se tiče njenih informacija i njenih knjiga mogu reći da su stare preko dvuhe decenije, sa potpuno starim podacima, sa nekom nepotrebnom statistikom. Učimo iz njenih knjiga, skripti, sa raznim pitanjima i potpitanjima, čak je poslhednjih godina tražila da mi sami vadimo statistike preko interneta.

Ona naglašava da od fakulteta, dekana, niti rektorata nije dobila nikakav odgovor.

– Niko se nije udostojio da odgovori, ovo je problem koji traje 20 godina. Nas šestoro je pristalo da razgovara, da piše mailove, ali postoji sigurno preko 300,400 ljudi ako ne i više…, rekla je ona.

Predsjednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Milan Savić navodi da profesor datog predmeta uopšte ne bi trebalo da se nađe u komisiji. U ovom slučaju je problem taj što zamjene za taj predmet nema.

– Posle tri polaganja imate pravo na komisiju. Po pravilu, profesor koji drži taj predmet ne bi trebalo da je u toj komisiji, ali vidite da je u ovom slučaju očigledno da fakultet nema zamenu. To nije slučaj sa Geografskim fakultetom u Beogradu, rekao je on.

Predsjednik Saveza studenata Beograda Borijan Soković kaže da ovaj problem postoji dug niz godina i da se sa sigurnošću može reći da ovdje nije problem to da “studenti neće da uče”.

Srbija vs. Zapad

– To je problem koji postoji dug niz godina, ali je ranije bio izražen u mnogo većoj mjeri, kada je bilo studenata po starom režimu studija. Kada se uspostavila Bolonja javio se problem, ali tada je izvršena dopuna akreditacije i njen predmet je pomjeren sa prvih godina, prve ili druge, na završne godine. U ovom slučaju studenti sigurno ne izmišljaju i nije situacija takva da studenti neće da uče, kriterijumi su jako visoki, naveo je on.

U SAD-u, kada više od 70 posto studenata ne položi ispit, onda svi idu na razgovor sa komisijom, profesor koji je oborio studente mora da održi 30 dodatnih časova i to bez ikakve naknade jer sistem smatra da je greška u tom profesoru. Onda dođe drugi profesor i ovaj profesor koji ih je oborio snosi sve troškove ponovljenih ispita. Ovo se u američkom školstvu vodi kao opomena pred otkaz.

– U Zapadnoj Evropi je čak taj procenat 50 posto. Ako 50 posto studenata ne položi ispit, onda se smatra da im profesor nije prenio znanje, dodaje Savić.

Problem je, međutim, i taj što statisike nema.

– Nedostaje izvlačenje svih statistika. Potrebno je ući u korijen problema i vidjete baš to, koja je prosječna ocjena studenta, koliko je to tačno studenata koji ne mogu da polože ovaj ispit. Procedura rješavanja ovog problema je u toku. Obavljeni su prvi razgovori. Pravilo na Univerzitetu jeste da kada su procedure u pitanju dok se ne donese zaključak ne iznosi se ništa u javnost, rekao je Soković.

Milan Savić navodi da je SKONUS donio doluku da napravi popis profesora predmeta na pojedinim fakultetima sa kojima studenti imaju problem.