Kecman: Opstanak na sceni je moguć uz predan i pošten rad
Predstava “Sirena i Viktorija”, rađena u privatnoj produkciji Ferzeng iz Beograda, 9. i 20. aprila gostuje u Kamernom teatru 55 u Sarajevu, a nakon toga članovi skupine kreću put Mostara gdje 26. aprila učestvuju na festivalu Mostarska liska.
“Sirena i Viktorija” je komedija zabune u režiji Radoslava Milenkovića po tekstu Aleksandra Galina. Uloge u ovoj predstavi tumače Milena Pavlović, Tatjana Kecman i Radoslav Milenković.
Komad govori o novopečenoj bogatašici Sireni (Tatjana Kecman) koja svojoj razvedenoj drugarici i profesorici engleskog Viktoriji (Milena Pavlović) naručuje “Pastuva” koji “ispunjava sve seksualne fantazije”. Međutim, pogriješi broj i umjesto seksualnog predatora u stan im stiže vremešni astronom Konstantin (Rale Milenković) koji, da bi preživio, radi po kućama kao stilista-kinolog.
Glumica Tatjana Kecman, rođena Bišćanka koja je odrasla u Sarajevu, osnivačica je teatra Ferzeng. Govoreći za Fenu o predstavi kaže da kroz komične situacije ove komedije provejava tranzicioni momenat, u kome se publika najviše prepozna, trenutak kada je jasno da ovaj svijet u kome se skoro sve može kupiti za novac nikome “ne ide naruku”.
Govoreći o izazovima i teškoćama privatne teatarske produkcije Kecman ističe da umjetnost i trgovina ne idu zajedno nikako.
– Ne slažu se… Može se brzo i lako napraviti predstava koja se dobro prodaje. To je bar lako! Ali, mene to ne zanima, ne čini me toliko srećnom par nula više na račun. Ne prostituišem naš zanat. Dobar posao je kad uspijete na sceni ispričati dobru, duboku, tačnu priču. Publika to osjeti. Često ne znaju šta je loše, ali uvijek, bez izuzetka znaju šta je dobro – kaže Kecman.
Ona smatra da se ne može desiti da napravite dobru predstavu i da nemate publiku, te da je dug opstanak na sceni moguć jedino uz predan i pošten rad. Kaže da je u njenom slučaju čitav niz okolnosti doveo do toga da ima sopstvenu produkciju.
– Iskreno, nisam, kad sam studirala, maštala da se bavim tim rabotama. Situacija se dosta promijenila u odnosu na prošla vremena. Nažalost, na gore. Nisam mogla da dopustim sebi da postanem otrovana, nezadovoljna glumica. Ja umirem ako ne igram, zato sam se pokrenula. Prije sedamnaest godina napustila sam trupu u kojoj sam često bila nezadovoljna, a čiji sam bila stalni član – kaže.
Kecman ističe da je s jedne strane jako teško, jer ne voli što mora da se bavim marketingom, reklamiranjem, bustovanjem sopstvenog rada na društvenim mrežama.
– Opet, sa druge strane, slobodna sam napraviti ono što želim, jaka sam, uporna i ne može me niko zaustaviti i to je dobar osjećaj. Ne silazim sa scene, igram se sa divnim glumcima, nije to mala stvar! A, sigurnosti nema, jedino možeš da se pouzdaš u samoga sebe – ističe Tatjana Kecman.
Tatjana Kecman rođena je 1969. u Bihaću. Odrasla u Sarajevu. Završila studij na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Godine 2002. pokrenula je sopstvenu produkciju koja će iznjedriti nekoliko sjajnih predstava, od kojih neke opstaju na sceni i više od deset godina, igrajući ne samo u Beogradu i Srbiji veći i zemljama u regionu.
“Prekobrojna”, “Suteren”, “10 naprema jedan”, “Više sreće ovaj put”, “U(s)meće življenja“, “Pomahnitali”, “Sirena i Viktorija”, “Ženska posla” (koprodukcija sa BDP-om), samo su neki od naslova.