Kad citira profesor Emir Suljagić

Neki dan, tačnije u petak 8. marta, Emir Suljagić u cilju diskreditacije Franje Šarčevića objavljuje sljedeći tvit „Samo u ovakvom Sarajevu sa devet citata možeš biti univerzitetski profesor, uživati na budžetskim jaslama i predstavljati se ugroženim. Dobro je da sam o njemu sve rekao na vrijeme.”

Potom je dodao „A ovo sam ja, koji u cijeloj karijeri imam doslovno dvije godine rada na univerzitetu. Ne sarajevskom. Tamo nisam mogao prići jer su ljudi koji su drmali zadnjih 20 godina napravili visoko obrazovanje za parazite. I za svoje šćeri, sinove, nećake, itd.”

Naučna zajednica u svijetu godinama raspravlja o problemima citiranosti radova i vrednovanja naučnog rada, nemate pojma koliko je to ozbiljan problem, i još nije došla do konačnog odgovora.

Profesor Suljagić je to vrlo elegantno riješio.

Odeš na Google Scholar i završiš posao.

Ajde što u dva klika utvrdi ko je bolji naučnik, nego što i da sertifikat ko može, a ko ne može, da radi na fakultetima u Sarajevu i priča o Bosni i Hercegovini, a pogotovo o Bošnjacima.

Elem, ne bude mi mrsko da malo prostudiram naučnu statistiku profesora Suljagića, da vidimo šta je i gdje objavljivao i ko ga sve to citira.

Od ukupno 158 citata koje je sam izlistao profesor Suljagić, najcitiranija mu je knjiga „Postcards from the Grave“ i to 58 puta. Knjigu je objavio 2005. godine izdavač Saqi Books iz Velike Britanije. Tu knjigu kod nas su objavili Dani 2005. godine i kako je to Ivan Lovrenović u svom predgovoru kaže „Po imanentnoj ljubavi za istinu, za ljepotu neuljepšanoga događaja, te po izvornosti tragizma, Suljagićeva proza o Srebrenici jedno je od najsugestivnijih svjedočanstava o užasu rata u Bosni i Hercegovini, a po snazi i po žanrovskim elementima svakako će naći svoje mjesto u korpusu evropske logorologijske književnosti.“

Znači ovdje se ne radi o naučnom radu već o književnosti, a književnost nema veze sa naukom. Koristite li tu logiku onda su Ivo Andrić i Meša Selimović naši najznačajniji i najkompetentniji naučnici.

Naučni rad ima vrlo jasna pravila kojih se morate pridržavati da bi bio bio naučni rad, recimo da krenemo od nezavisnih recenija.

Znači da od ukupnog broja citata profesora Suljagića odmah treba izbaciti ovih 58, jer to jednostavno nije nauka, već beletristika.

Dodamo li tome i 19 citata iste knjige samo na hrvatskom jeziku u izdanju Diriexa onda već imamo 77 problemtičnih citata.

Na pretraživaču Google Scholar nalazimo i 7 citata iz članka objevljenog 2002. godine u The New York Times-u onda broj problematičnih citata raste na 84.

Ovdjećemo stati sa analizom, jer se citiranost profesora Suljagića prepolovila.

Problem je mnogo složeniji.

Sasvim je jasno da je profesor Suljagić posvađan sa filozofijom nauke, metodologijom naučnih istraživanja i analizom vrednovanja naučnog rada i to je manji problem, jer se takve stvari daju naučiti.

Samo treba da se skine sa tvitera i prestane da uveseljava anonimne botove na njemu.

Problem je mnogo veći i ozbiljniji što profesor Suljagić počeo (zlo)upotrebljava nauku da bi se obračunavao sa neistomišljenicima, u ovom slučaju sa Franjom Šarčevićem. Imamo li to u vidu možemo zaključiti da profesor Emir Suljagić nije naučnik, već društveno politički radnik koji je sebi dao za pravo da odlučuje ko je podoban, a ko nije, da radi na univerzitetu u Sarajevu, da komentariše društvena dešavanja i šta je to patriotski, a šta nije.

Postoji i treći problem, a to je problem logike, sa kojom je profesor Suljagić u raskolu. Jednostavno rečeno kakve veze ima citiranost naučnih radova, koji u polovini njegovih radova nisu naučni, sa onim što je Franjo Šarčević rekao o uniforisanoj djeci, 1. martu ili Bosni i Hercegovini?

Nikakve.

Najžalosnije je ipak to što naučna zajednica u Sarajevu ćuti i navija u sebi za jednu ili drugu stranu, naslađujući se tuđom mukom i plašeći se bijesa profesora Suljagića i botova na društvenim mrežama.
Valjda se to zove sabur, jebo ih on.

P.S. Da se ne radi samo o Franji govori još jedan tvit profesora Suljagića o nekoj kolegici sa Filozofskog fakulteta, koja se drznula, da ima suprotno mišljenje od njegovog.