Krpljenje kraja s krajem
“U BiH se otvara nova mikrokreditna organizacija, davat će kredite od 20 do 100 KM”
Da druge opcije često nema, potvrđuju i podaci Centralne banke Bosne i Hercegovine. Zaduženost građana kreditima u septembru bila je 11 miliona i 616 hiljada KM
Dok nas sociolozi i psiholozi upozoravaju da nam je upaljen crveni alarm u sistemskoj borbi za bolje društvo, zadužujemo se kreditno i ulazimo u dužničko ropstvo.
Zbog velike razlike između sredstava koja imaju na raspolaganju i prispjelih obaveza, građani Bosne i Hercegovine posežu za potrošačkim kreditima, i tako svjesno upadaju u začarani krug dugovanja.
Ekonomisti upravo to vide kao indikator brojnih problema u društvu, od ekonomskih preko socijalnih do političkih.
Tri hiljade konvertibilnih maraka iznosi Sindikalna potrošačka korpa koju je Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine izračunao za septembar ove godine. Najviše novca trošimo na zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Kako je pokrivenost korpe minimalnom platom ni 20 odsto, građani, kako i sami kažu za BHRT, prinuđeni su živjeti na kredit.
“To je praksa koja se već godinama dešava u BiH i to je tako, i svi mi to radimo da neke stvari zakrpimo ovako onako, i onda valja rigati poslije.”
“E onda se tu krpe a polete prvi da plate dažbine.”
“Preživjeti do otplate rate, pa dići novi, i sve tako.”
“Nisam u životu nikad digla kredit niti bi ga kad digla, koliko imam toliko se pružim i to je to.”
“Ne znam šta da kažem ali šta se mora mora se – gadno je.”
“Nije dobro nikako, ljudi preživljavaju na svaki način ovdje.”
“U većini slučajeva nemaju drugu opciju.”
Da druge opcije često nema, potvrđuju i podaci Centralne banke Bosne i Hercegovine. Zaduženost građana kreditima u septembru bila je 11 miliona i 616 hiljada KM. Ekonomista Željko Šain pojašnjava da kućni budžet građani pune komercijalnim kreditima i tako upadaju u “dužničko ropstvo”.
Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta Sarajevo, kaže da većina građana živi na kredit ali to je trend i u svijetu:
“Međutim, taj trend je drugačiji u Bosni i Hercegovini u odnosu na svijet. Narod teško živi, što potvrđuje i informacija da se uskoro otvara nova mikrokreditna organizacija koja će davati kredite od 20 do 100 maraka – onda možete misliti kako živi stanovništvo koje treba uzeti kredit od 20 KM da bi preživjelo.”
Teško je, zbog cjelokupne geopolitičke situacije prognozirati kakva nas budućnost u ekonomskom smislu čeka, zaključuje Šain. Jasno je, ipak, u kakvoj socijalnoj poziciji se nalaze građani Bosne i Hercegovine. Kredite dižu kako bi se riješili kratkoročnih obaveza i za svakodnevnu potrošnju.
Dok se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje, pitamo se da li je vladajućim strukturama stalo da ga smanje.
Srušio se most na kojem je bio veći broj radnika, najmanje trojica su poginula