Rad nacrno u Njemačkoj: Kolica na gradilištu može da gura bilo ko

Istraživanje DW o radu nacrno u Njemačkoj i prevarenim radnicima iz Srbije i okolnih zemalja, objavljeno u ponedeljak, nije dugo čekalo na svoju potvrdu.

U utorak su njemačka policija, carina i specijalne jedinice GSG9 sprovele ogromnu raciju u Sjevernoj-Rajni Vestfaliji, najvećoj njemačkoj pokrajini. Među osmoro uhapšenih bila su trojica Srba i jedan državljanin BiH, zaplijenjeni su keš, oružje, vozila…

Ta ekipa je godinama kroz mrežu lažnih kompanija izdavala građevinskim firmama u Njemačkoj lažne račune, zadržavala dio novca, a ostatak vraćala tim firmama. Novcem su zatim plaćani radnici na crno u 450 građevinskih firmi. Država je oštećena za najmanje 35 miliona eura poreza. Odranije je bilo poznato da rad na crno cvjeta u Njemačkoj i da često ima balkanske veze, ali su ove razmjere prevare zaprepastile čak i poznavaoce scene.

„Ovakvi slučajevi počinju uglavnom sitnicom. Neki kolega dobije neku informaciju, a još ne zna da li se iza toga krije hiljadu eura štete za državu ili sto miliona eura”, kaže Klaus Zalczider, portparol odjeljena Carine koje se bavi finansijskom kontrolom i radom na crno.

„Onda počinju istrage, na kraju možete biti zapanjeni kada vidite da je 400 ili 500 firmi uključeno u to”, kaže on za DW.

Sve svale na podizvođače

Crne rupe rada na crno su najprije građevinska branša, zatim restorani, hoteli i poslovi čistača. Zašto baš to?

„Kolica na gradilištu može da gura bilo ko, čak iako je nekvalifikovan. U berlinskoj bolnici Šarite među ljekarima sigurno nećete zateći radnike na crno jer je neophodno visoko obrazovanje”, kaže naš sagovornik iz Carine koja je u Njemačkoj zadužena za iskorjenjivanje rada na crno.

Više radnika iz Srbije i BiH sa kojima je pričao DW prenosi da su u Njemačku išli bez ikakvog ugovora te da su na kraju prevareni i za obećani novac. „Na nekim gradilištima imate petsto ili hiljadu ljudi. Firma koja izvodi radove, naravno, nema tolike ljude već angažuje podizvođača, a on ima svog podizvođača i tako dalje. Tako se to dešava”, kaže Zalczider.

Na pitanje da li firme koje zvanično izvode radove – i imaju legalne ugovore i svoje ime ispisano na tabli gradilišta – obično svaljuju krivicu za rad na crno na podizvođače, naš sagovornik kaže: „Tako je po pravilu. Krovna firma time ne krši zakon, ali jeste odgovorna. Ako dokažemo da je neko radio na crno, izvođač radova je dužan da plati poreze i sva socijalna davanja.”

Sami radnici ne krše zakon time što rade na crno, ali bivaju deportovani ukoliko nemaju urednu dozvolu boravka i rada – to pogađa sve koji ne dolaze iz članica EU. Teoretski, za radnika je bolje da pri sebi nema baš nikakve papire nego da ima neke falsifikovane jer u tom slučaju može krivično da odgovara.

Zašto baš Balkanci?

Pojava je masovna. Carina rijetko objavljuje brojke, ali je Zalczider u razgovoru za DW indirektno potvrdio cifre koje je u avgustu objavio list Velt. Prema njima, samo u prvoj polovini 2017. je Carina skoro 66.000 radnika uhvatila da rade na crno u Njemačkoj. Pretpostavlja se da je broj neotrkivenih slučajeva višestruko veći.

Među deset najvećih „izvoznika” rada na crno u Njemačku je čak pet država Zapadnog Balkana. „A odakle bi inače došli? Ako bi došli iz članica EU – recimo Rumunije i Bugarske koje su takođe na Balkanu – smjeli bi da ovdje žive i rade legalno.”

Ne postoje opipljive analize o tome zašto toliko radnika na crno dolazi iz Srbije, Bosne, Makedonije, Albanije i sa Kosova. Mogućnost da se legalno turistički otputuje u Njemačku tu izgleda nije presudna. Recimo Kosovo nema viznu liberalizaciju, a isto je i sa nekim drugim zemljama odakle dolaze radnici na crno, poput Gane, Ukrajine, Vijetnama…

S druge strane, odlaske na rad na crno pospješuju geografska blizina, dešperatna ekonomska situacija i visoka nezaposlenost u zemljama poput Srbije i jaka balkanska dijaspora u Njemačkoj – dobro umrežena, i u pitanjima kriminala i rada na crno. Kako je pokazalo istraživanje DW, mreže prevaranata – mahom „naših ljudi” – funkcionišu od onog koji radnike vrbuje u nekoj srpskoj ili bosanskoj varoši, preko „posredničkih” agencija sve do bauštele u Njemačkoj.

„To je naravno prevara u velikom stilu, ali moram nažalost reći da to ne zanima njemačku Carinu. Kada neko ne dobije platu, što je skandalozno, onda mora da tuži svog poslodavca pred radnim sudom. Carina tu nema nadležnosti, ništa ne možemo da uradimo”, kaže Zalczider.

Ali šta ako jednog srpskog državljanina drugi srpski državljani prevare i odvedu u Njemačku pa ga ne plate? Nema veze, kaže naš sagovornik – i tada ostaje pravo da se tuži u Njemačkoj. Stvar je, doduše, komplikovana i skupa, a radnici su prepušteni sami sebi i često slabo informisani.