Industrija tekstila, odjeće, kože i obuće u BiH ostvarila izvoz od 345 miliona KM

Industrija tekstila, odjeće, kože i obuće u BiH ostvarila je u prvom kvartalu ove godine izvoz u vrijednosti 345,618 miliona KM, što je za oko 8,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je izvoz ove grane privrede iznosio oko 319,136 miliona KM.

U istom periodu uvoz je iznosio oko 449,161 milion KM, što je za oko četiri odsto više nego u prvom kvartalu prošle godine, kada je uvoz iznosio oko 431,699 miliona KM, saopšteno je iz Spoljnotrgovinske komore BiH.

Pokrivenost uvoza izvozom u prva tri mjeseca iznosila je 76,95 odsto i porasla je za 3,02 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 73,93 odsto.

U odnosu na ukupnu razmjenu BiH za navedeni period, na Odboru Asocijacije industrije, tekstila, odjeće, kože i obuće pri Spoljnotrgovinskoj komori je istaknuto da ova grana i tu ponovo bilježi rast koji se još od 2009. godine kreće uzlaznom putanjom.

U prvom kvartalu, u ukupno ostvarenoj spoljnotrgovinskoj razmjeni BiH učešće ove grane privrede iznosi 14,03 odsto, a prošle godine njeno učešće u ukupnoj razmjeni iznosilo je 13,28 odsto.

Prema spoljnotrgovinskim pokazateljima, najznačajnije kako uvozno, tako i izvozno tržište sa kojim kompanije iz BiH u ovoj branši posluju je EU, tako da je zaključeno na sjednici Odbora da bi samo izjednačavanjem carinskih stopa sa onima u Uniji došlo do velikog poboljšanja u poslovanju firmi iz BiH.

Izjednačavanjem carinskih stopa, kompanije bi automatski postale konkurentnije na tržištu, dok su sada mnogo skuplji zbog neadekvatne domaće carinske politike.

Kao primjer je istaknuto da je carina na đonove u EU svega tri odsto, dok je u BiH 15 odsto, a domaća industrija obuće je u prvom kvartalu izvezla cipela u vrijednosti većoj od 178 miliona KM.

Dogovoreno je da se polovinom juna organizuje okrugli sto, na koji bi bili pozvani predstavnici Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH, da bi se pokušali pronaći odgovori kako i kojim konkretnim akcijama pomoći i podići konkurentnost kompanija iz BiH iz ove niskoakumulativne branše, koja i pored silnih problema zapošljava između 30.000 i 40.000 radnika.