Ekonomski analitičar
Gavran: Bojim se da već ne počnu otpuštanja, u FBiH će biti gore nego u RS
“Mislim da bi moglo biti puno gore u FBiH jer je razlika između minimalne plate koja se sada donosi u odnosu na prethodnu je daleko veća nego što je bila tada u RS i imamo puno više radnika u FBiH”, kaže ekonomski analitičar
Ne smiruju se reakcije na odluku Vlade Federacije BiH kojom se povećava minimalna plata na 1000 KM. Poslodavaci najavljuju otkaze, sindikati poručuju da treba rasporediti ekstraprofit zarađen prošle godine. Ekonomski analitičar Igor Gavran objasnio je ovu odluku za N1 i istakao kako strahuje da će već u narednim danima doći do otpuštanja radnika jer Vlada FBiH nije jasno iskomunicirala sve detalje.
Da li će zaista poslodavci davati otkaze, kao što sada najavljuju? Koja je Vaša procjena?
Ako ništa dodatno ne donese Vlada, u smislu pravno-obavezujućih garancija, subvencija ili drugih modela pomoći firmama koje ne mogu podnijeti ovako drastično povećanje plaće, mislim da hoće. U RS iako nije bilo masovnih otkaza bilo je otkaza kada su povećali minimalnu platu. Mislim da bi moglo biti puno gore u FBiH jer je razlika između minimalne plate koja se sada donosi u odnosu na prethodnu je daleko veća nego što je bila tada u RS i imamo puno više radnika u FBiH. Mislim da bi brojčano moglo biti dosta više. Problem je što nemamo potpuno jasnu sliku, obećane su neke subvencije, ali još ne znamo ništa konkretno.
Vidite li ovu odluku Vlade kao štetnu ili?
Ne gledam je kao isključivo štetnu jer imamo privrednika i kompanija koje vrlo lako mogu podnijeti ovu promjenu. Naravno da im neće biti draga jer im smanjuje dobit, ali je mogu podnijeti. Imamo vlasnike koji se hvale da su postali euromilijarderi i sl, oni s lakoćom mogu podnijeti i oni neće otpuštati radnike. Problem je što Vlada pristupa na neozbiljan i diletantski način i stavlja u isti koš sve kompanije, zanemaruju one kompanije koje su imale gubitak.
Može li kroz računicu da nam objasnite kako će u praktičnom smislu da se odluka odrazi na male biznise?
Vrlo teško. Neko ko je bio na minimalnoj plati, razlika nije od 619 KM na 1000 KM već preko 700 KM po radniku za poslodavca. Ako je to neki mali porodični biznis, onda ti troškovi mogu biti nepodnošljivo visoki. I ti mali biznisi će biti najskloniji nekim pokušajima preživljavanja u sivoj ili crnoj zoni – da se radi na crno ili da radniku isplate ono što je zakonski osnov, a da im radnik vrati novac, ako ne bude zavaranja i otpuštanja. Neki mali biznisi su pogođeni u trgovačkom sektoru odlukom o zabrani rada nedjeljom koja pogoduje isključivo velikim trgovačkim lancima. Već sada imaju umanjene prihode, a sada kada im povećate troškove oni nemaju izlaza. Mogu povećati cijene, ali onda niko neće kupovati i prihod će im pasti.
Kako bi subvencije trebale izgledati?
Prije svega puno bolje rješenje je ono što se svi slažu – da se smanje opterećanja na poreze i doprinose i onda nikome ne bi trebale subvencije jer bi bilo podnošljivo ovo povećanje. Ali ako je rješenje ovakvo, subvencije su neophodne i trebaju biti bazirane na stvarnim rezultatima kompanija. Pitanje je da li taj novac za subvnecije uopšte postoji. Bojim se da neki biznisi ne počnu otpuštati radnike već ovih dana.