Evropska investiciona banka više neće podržavati prljave izvore energije

Jedna od najvećih kreditnih banaka na svijetu, Evropska investiciona banka (EIB), više neće razmatrati nova finansiranja projekata koji se odnose na fosilna goriva, uključujući i prirodni gas, od kraja 2021. godine, saopšteno je iz ove institucije, prenosi Anadolu Agency (AA).

Buduća finansiranja EIB uključivat će investiranje u održivu životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promjena. Ulagat će isključivo u inovacije u obezbjeđivanju energije iz čistih izvora, energetsku efikasnost, ali i podržavati investiranje u energetsku transformaciju zemalja koje nisu članice EU, saopćeno je iz Centra za životnu sredninu.

Centar za životnu sredinu se kroz kampanju “Stop prljavoj energiji jer budućnost je obnovljiva“ već godinama protivi daljem ulaganju u sektor uglja.

”Nakon što se Evropska banka za obnovu i razvoj povukla iz ulaganja u termoelektrane na ugalj još 2013. godine, ovakav korak Evropske investicione banke je ohrabrujući i trebao bi da vodi u konačnici do odustajanja od ovako nazadnih ideja i od strane donosioca odluka”, navodi se u saopćenju.

Lokalne zajednice u Bosni i Hercegovini, poput Sanskog Mosta čiji su se mještani oštro usprotivili izgradnji termoelektrane Kamengrad, sve više uviđaju negativne aspekte ovakvih projekata. Iz Centra za životnu sredinu poručuju da takvu zrelost očekuju i od samog vrha vlasti.

“Ovo je historijski iskorak u svijetu i potvrđuje početak kraja ere fosilnih goriva koji će sasvim sigurno slijediti i ostale finansijske organizacije u Evropi. Nažalost, zemlje Zapadnog Balkana se u nedostatku evropske podrške okreću preostalim kreditnim institucijama, dodatno zadužujući i zagađujući svoje građane u narednih 30 godina”, rekla je Majda Ibraković, asistentica na programu Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu.

Smatra kako treba imati na umu da se ovim potezom otvaraju vrata pravedne energetske tranzicije za naš region, ali je sada na donosiocima odluka da li će i prihvatiti tu šansu.

”Ukoliko nastave po principu štetne “instant tranzicije“, ona će neminovno, sudeći po razvoju događaja u Evropi, vrlo skupo doći na naplatu građanima, pa i radnicima u energetskom sektoru“, rekla Ibraković.

Dubravka Negre, direktorica Kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan istakla je da će finansiranje EIB grupe imati za cilj da podrži ulaganja od milijardu evra u životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u deceniji do 2030. godine, dok će sve aktivnosti finansiranja biti usklađene s ciljevima Pariskog sporazuma od kraja 2020. godine.

”Sve to govori u prilog tome da je EIB, ujedno najveći kreditor i zajmoprimac na svetu, zaista evropska banka klimatskih promjena i da otvara jedno novo poglavlje u Evropi i svetu. Poglavlje koje ima za cilj da kaže “ne” prljavoj energiji i kaže “da” borbi protiv klimatskih promena. Drago nam je da smo pokrenuli jednu novu eru bitnu za našu planetu i buduće generacije”, kazala je Negre.

Nova politika kreditiranja energetike sadrži pet principa koji će upravljati budućim angažmanom banke u ovom sektoru, a to su davanje prioriteta energetskoj efikasnosti kako bi se obezbijedila podrška novom cilju EU u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti EU, omogućavanje dekarbonizacije energetike povećanjem podrške tehnologijama sa niskim ili nultim emisijama ugljika, sa ciljem da se do 2030. dostigne udio OIE od 32 posto, povećanje finansiranja za decentralizovanu proizvodnju energije, inovativno skladištenje energije i e-mobilnost; obezbjeđivanje investicija u elektroenergetsku mrežu, koja je neophodna za nove intermitentne (promjenljive) izvore energije, kao što su vjetar i solar, i jačanje prekograničnih veza i povećanje uticaja investicija za podršku energetskoj tranziciji van EU.