Dodik ponovo traži da BiH štampa novac, ekonomisti: To je opasan populizam

Član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih demokrata Milorad Dodik ne odustaje od zahtjeva da se promijeni Zakon o Centralnoj banci BiH kojim bi se omogućila emisija konvertibilnih maraka za koje bi se, kaže, kupile domaće obveznice, piše Capital.

“Izmjenama Zakona o Centralnoj banci BiH moglo bi se emitovati konvertibilnih maraka i za taj novac kupiti domaće obveznice, te tako doprinijeti saniranju energetske krize i uložiti u druge privredne aktivnosti u BiH. Ako sad nije vrijeme za tako nešto – kada će biti”, napisao je Dodik na Twitteru.

Niz tvitova Dodik je počeo sa konstatacijom da Centralna banka BiH ima investiranih preko 15 milijardi konvertibilnih maraka u inostranstvu, od čega je oko 11 milijardi KM investirano u obveznice evropskih zemalja, najviše u Njemačkoj i Francuskoj.

„U zadnjih nekoliko godina kamatne stope na to su bile negativne, što znači da je Centralna banka BiH dala novac inostranstvu i još im za to plaćala kamatu. Ispada da Centralna banka BiH može finansirati druge države, a samo ne može investirati u obveznice BiH i entiteta, čime se šalje loša poruka investitorima. Devizne rezerve služe kao pokriće za konvertibilne marke i ukoliko bi neka od ovih zemalja odlučila da blokira sredstva koja je dobila od BiH, bio bi srušen monetarni sistem BiH. Centralna banka BiH je od kamata zaradila preko 500 miliona evra, što je za toliko više nego što je potrebno za pokriće konvertibilnih maraka“, napisao je Dodik završavajući niz zalaganjem za izmjenu Zakona o CBiH i emitovanjem KM.

Ekonomisti: To je opasan populizam

Da je ovo nemoguće i nesprovodivo, smatra ekonomista Faruk Hadžić koji kaže da se na ovakve izjave ne treba ni osvrtati jer se tu radi o čistom populizmu. On kaže, najbolje ih je ignorisati.

“Moj komentar je da nemam komentara. To je toliki populizam da ga ne želim ni komentarisati. Nema potrebe da se bilo šta radi oko Centralne banke BiH, zato što imamo tako veliku krizu koja ostavlja ogromne posljedice. Ne vidim svrhu takvog prijedloga”, rekao je on.

On kaže da je ovakve pozive treba samo ignorisati. Mi smo vezani za emisiju konvertibilne marke onoliko koliko imamo deviznih rezervi evra. Ako se naše devizne rezerve povećavaju, banka povećava marku u opticaju.

Kada bi se raspakovala Centralna banka BiH, kaže on, hipotetički gledano, to bi dovelo do potpunog gubitka povjerenja u konvertibilnu marku, međunarodne kreditne institucije bi nam odmah smanjile kreditni rejting, to bi dovelo do bijega kapitala, a onda bismo morali braniti marku rezervama koje bi se onda brzo iscrpile i na kraju bi nestalo maraka u prometu.

“Nastao bi kolaps, napustili bi Valutni odbor, printali nekontrolisano marke, imali bi devalvaciju, a onda bi se spoljašnji dug povećao, došlo bi do inflacije i finansijske krize i totalnog urušavanja povjerenja. Na kraju bi opet uveli valutni odbor samo sa gorim uslovima”, kaže on.