Trbuhom za kruhom
Bh. ekonomiju 2018. obilježilo masovno iseljavanje radnika i stručnjaka
Rast kupovne moći građana ne prati rast cijena i dovoljno je da uporedite u proteklih 5, 7 ili 10 godina, za koliko su porasle neto plate zaposlenih a za koliko troškovi života
Iz BiH se prema nezvaničnim informacijama od 2013. godine do danas iselilo preko 200 hiljada ljudi i taj trend se nažalost nastavlja. Najveći uzrok je velika nezaposlenost, iako je značajan broj i onih koji idu u neke od zemalja EU u potrazi za većim standardom. Velika nazaposlenost, male plate, nepoštovanje prava radnika, su u najkraćem ono što je obilježilo i ovu godinu u BiH. Zbogo toga je Vladan Sadžak nakon završene srednje škole posao potražio u jednoj kompaniji u Sloveniji. Plata je kaže solidna, iako bi volio da je mogao ostati u BiH.
U potrazi za poslom
“Većina mojih prijatelja je otišla negdje vani da radi pa mi ništa nije preostalo nego da i ja potražim posao. Sticajem okolnosti to je bila jedna firma u Sloveniji u kojoj se sklapaju automobili. Solidna je plata, pogotovo jer sam tek počeo da radim. Ovdje nije bilo posla a i kada bih negdje počeo da radim, ili nisam bio prijavljen, ili plata nije bila redovna, ili je bilo nešto treće. Ovako bar znam da je sigurno. Znam zašto radim”, kaže Vladan, piše Deutsche Welle.
To je slika i prilika BiH, slažu se i ekonomisti. 2018. godina za eksperta u oblasti tržišta rada i zapošljavanja, Erola Mujanovića je promašena godina jer je najviše mladih sa znanjem stranog jezika otišlo iz zemlje. Druge ekonomije su rasle, kaže Mujanović, navodeći da je bilo dobrih stvari i da ne treba sve stavljati u isti koš. Dobri rezultati u turizmu, dosta izvozno orjentisanih komapnija, samo su neki od njih. Ali…
Poskupljenja
“Standard se nije nimalo poboljšao uprkos skromnom rastu BDP-a. Ekonomija i poslovno okruženje nisu aktraktivni nikom, svi i dalje hrle da se zaposle u javni sektor a pomoć preduzetništvu se svodi na male grantove i bespovratna sredstva iako bi trebalo više i drugačije. Rast kupovne moći građana ne prati rast cijena i dovoljno je da uporedite u proteklih 5, 7 ili 10 godina, za koliko su porasle neto plate zaposlenih a za koliko troškovi života, počevši sa gorivom, komunalijama, hranom pa onda svim ostalim”, ističe Mujanović.
Privreda je opstala u BiH u ovoj godini, bez obzira na katastastrofalne odluke, na loše vođene ekonomske politike, kaže ekonomista Svetlana Cenić. To što se vlast hvali rastom BDP-a i ostalim parametrima koji pokazuju rast izvoza, rast privrednog indeksa generalno, treba pogledati samo prihode i zaduženja.
“Što se tiče Federacije BiH, budžet je manji jer su prihodi manji, kao i uplata javnih preduzeća. Iako, što se tiče industrijske osnove, ona je mnogo jača nego u RS. U RS još nemamo neku kompaniju nekog jačeg brenda i treba čovjek dobro da se zamisli”, kaže Cenić ističući da je najviše efekta, po džepu građana, imalo povećanje akciza na gorivo.
EU kroji ekonomsku politiku
“Delegacija EU pozdravila je povećanje nameta na gorivo i efekte koje je to proizvelo. Niko nije upozirio na pad kupovne moći, a svaka procedura je bila ponižavajuća po građane BiH sa onom izjavom ko je protiv povećanja akciza da je protiv evropskog puta. Jer ni u EU nema jedinstvene poreske politike i onda vidimo čemu je podložna ova BiH”, ističe Cenić..
Oba entiteta su prezadužena, stav je analitičara i novac koji dolazi, da li putem MMF-a ili kratkoročnim zaduženjem kod domaćin institucija, ide uglavnom na servisiranje postojećih dugovanja i kripljenje budžetskih rupa. Ogromna administracija pojede najveći dio budžeta a posljednjih godina zabilježen je njen rast, u svim institucijama.
Izborna godina, mnogo obećanja a malo rada i konkretnih rezultata. Kada se to sabere, teška je godina iza BiH, veliko opterećenje su kreditna sredstva ali i politička situacija koja je za sobom povukla i neke firme.
“Kada to sve saberemo, nismo mnogo privlačniji investiutorima a jedan od velikih razloga je politička situacija, izborni proces koji je na sceni svake dvije godine, pa imate situaciju da ni domaći privrednici ne žele da ulažu u neke nove projekte. Plate nisu rasle ili su rasle svega nekoliko procenata sporadično, ali je to sve nedovoljno u odnosu na sveukupnu situaciju. Tužna je činjenica da nepovjerenje postaje sve veće i zbog toga imamo i odlazak stanovništva i sve veće redove ispred predstavništva evropskih zemalja u BiH”, kaže ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Prognoze nisu dobre, ali…
Iako prognoze i za narednu godinu idu u pravcu od sivog ka crnom, pojedini ekonomisti smatraju da BiH ima šansu. Samo je pitanje da li će je iskoristiti.
“Postoji jedna velika šansa za BiH i koja se za sada dobro odvija jer je vlasti ne ometaju svojim pogrešnim intervencijama. Naime BiH, kao i cijeli region, postaje nova destinacija za Outsourcing (izmještanje aktivnosti) za brojne usluge kompanija koje dolaze iz cijele Evrope kao i SAD-a i tu leži velika prilika pod uslovom da se poboljša nekoliko faktora u poslovnom okruženju. U BiH svakodnevno stižu upiti, na par probranih adresa specijaliziranih kompanija, sa zahtjevom da se kreiraju nova radna mjesta i zaposli kvalifikovan radni kadar u različitim zanimanjima. Plate iznose oko 1500 maraka i ne radi se dakle o slabo plaćenim poslovnim prilikama. Važnost ovog trenda i prilike je višestruka jer je ovo trenutno jedina konkretna aktivnost koja usporava odliv mozgova i odlazak najboljeg radnog kadra iz Bosne i Hercegovine te nudi kvalitetnije poslove, primanja i perspektivu koju su mnogi izgubili”, zaključuje Erol Mujanović
