Haag postavlja Vojislavu Šešelju pravnog zastupnika
Za predstojeću raspravu o žalbi Tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu koju mu je Tribunal izrekao prošle godine, Haški sud će Vojislavu Šešelju postaviti pravnog zastupnika, prenosi Birn.
Kako je saopšteno iz Haškog suda, uloga Šešeljevog postavljenog pravnog zastupnika biće ograničena isključivo na zaštitu proceduralnih prava optuženog tokom rasprave. Taj zastupnik, stoga, neće moći da ulazi u srž predmeta, odnosno da “u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva”.
Šešeljevog postavljenog zastupnika naknadno će imenovati Sekretarijat Suda u Haagu.
Prethodno Šešelj nije zvanično odgovorio na poziv Suda da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi. Nakon što ga je Sud pustio na privremenu slobodu, lider Srpske radikalne stranke je, međutim, više puta izjavljivao da se u Haag neće više dobrovoljno vraćati.
Obrazlažući odluku da Šešelju postavi zastupnika, sudija Theodor Meron ocijenio je da je odbijanje optuženog da učestvuje u raspravi “ometanje procesa koje opravdava da njegovo pravo da sam sebe zastupa bude ograničeno”.
Sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video-veze ukoliko ne bude mogao da putuje u Haag.
Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, Sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od deset dana pošto primi zapisnik sa zasjedanja.
U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije Apelaciono vijeće Suda izvijestio da “nema namjeru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom” i da se “u Haag neće vraćati dobrovoljno”.
U istom dokumentu, Šešelj je naglasio da “ne namjerava da dolazi u Haag ni na izricanje pravosnažne presude”, koje će uslijediti u dogledno vrijeme, poslije rasprave o žalbi Tužilaštva.
Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.
Optužnica Šešelja tereti za progon nesrba na političkoj, rasnoj i vjerskoj osnovi, deportaciju i prisilno premještanje, kao zločine protiv čovječnosti, te ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje vjerskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim i osuđen na 28 godina zatvora.
