Zašto je smanjena koncesiona naknada u RS-u sa 3,6 na 0,5 posto

Koncesiona naknada u Republici Srpskoj smanjena je u Pravilniku o koncesijama sa 3,6 na 0,5 odsto od ostvarenog prihoda proizvodnje električne energije da bi sva koncesiona preduzeća, bez obzira da li su privatna ili državna, do kraja godine počela primjenu Pravilnika i Zakona o naknadama za korištenje prirodnih resursa za proizvodnju struje, rečeno je Srni u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva.

Stručni savjetnik u kabinetu ministra industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Slavica Bogdanović istakla je da smanjenje koncesione naknade za Termoelekteranu Stanari neće oštetiti budžet Republike Srpske, jer u pravnom sistemu Republike Srpske postoje dva zakona koji uređuju pitanje naknada kada je riječ o proizvođačima električne energije.

“To je Zakon o naknadama za korištenje prirodnih resursa za proizvodnju električne energije, prema kojem hidroelektrane plaćaju naknadu u iznosu od 0,005 KM po proizvedenom kilovat času, a termoelektrane od 0,003 KM. Drugi je Zakon o koncesijama, kojim se uređuje pitanje koncesija u najširem smislu riječi i koji je delegirao bližu razradu koncesionih naknada na ministre, odnosno Pravilnike o koncesionim naknadama”, objasnila je Bogdanovićeva.

Prema njenim riječima, Ministarstvo se za to opredijelilo, svjesno činjenice da koncesionari bez obzira da li su u privatnom ili državnom vlasništvu sa procentom od 3,6 odsto i uz naknade po Zakonu o naknadama, ne bi mogli da izdrže toliki trošak.

“Kada se te dvije naknade zbroje i uzme prosjek, svi koncesionari bi plaćali između osam i 12 odsto od ukupnih prihoda, što bi učinilo neisplativim svaki projekat”, navela je Bogdanovićeva.

Ona je dodala da je Elektroprivreda Srpske, odnosno pet zavisnih proizvodnih preduzeća, po osnovu Zakona o naknadama, samo za prošlu godinu uplatila 25 miliona KM u budžete 12 opština.

“Ta preduzeća su od 2014. godine bila u obavezi da budu u koncesionom odnosu. Odbijali su ulazak u koncesioni odnos, jer bi ih naknada od 3,6 odsto plus predviđena Zakonom o naknadama dovela u finansijske probleme”, kaže Bogdanovićeva.

Bogdanovićeva je rekla da je drugi razlog za smanjenje koncesione naknade taj što je većina opština podnosila i pismene i usmene zahtjeve da i mini hidroelektrane, koje plaćaju naknade u skladu sa zaključenim ugovorima o koncesijama, plaćaju i naknadu po Zakonu o naknadama.

“Treći razlog je što nam Regualatorno tijelo za oblast koncesija unazad nekoliko godina implicitno zahtijeva da se reguliše pitanje plaćanje nakanada, tako da se ono dovede u realne okvire i izbjegne obaveza plaćanja naknada za jedan te isti resurs dva puta”, dodala je Bogdanovićeva.

Ona je navela da su i sami koncesionari tražili da se naknada dovede u realne okvire.

“Iz tih razloga smo, imajući mogućnost prema Zakonu o koncesijama, intervenisali u Pravilniku o koncesionim naknadama početkom 2016. godine, koji je polovinom te godine stupio na snagu. Taj pravilnik je formalno donio resorni ministar, ali je prethodno dobio pozitivno mišljenje svih nadležnih organa i saglasnost Vlade”, zaključila je Bogdanovićeva.

Poslanik SDS–a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Davor Šešić smatra da je potrebno obrazložiti pod kojim okolnostima je došlo do smanjena koncesione naknade za Termoelektranu /TE/ “Stanari” na godišnjem nivou od 10 miliona KM.