Radinka je bh. lovkinja: Dobar lovac mora biti dobar čovjek

Radinka Živković (57), iz Nasobine Lišnja kod Prnjavora, jedna je od rijetkih žena koja se na području Bosne i Hercegovine aktivno bave lovom.

Smatra da bi neko mogao biti dobar lovac prije svega mora biti dobar čovjek.

“Lov podrazumijeva druženje, pravilan odnos prema divljači, da se odnosimo s poštovanjem i svi zakoni i propisi moraju se prihvatiti i poštovati i onda nema nikakvih problema”, kaže Radinka.

Lovom se, kaže, počela baviti 1986. godine, na nagovor svekra i tada je bila jedina žena lovac u BiH.

“Tata mi je bio lovac, kada sam bila dijete već sam bila navikla na to, kada sam se udala muž je bio lovac kao i njegov otac, tako da sam učestvovala sa njima u priremama i razgovorima o lovu”, priča Živković.

Zna sve o psima i oružju 

U porodičnoj kući u Naseobini Lišnja ekipi Anadolu Agency (AA) ispričala je da joj je svekar Milan predložio da se učlani i rekao da ona već jeste lovac iako ne ide sa njima u lovište, jer zna sve i o psima i oružju.

“Meni to nije palo na pamet, jer kod nas nije bilo ni jedna žena lovac i na njegov prijedlog to mi se dopalo. Na početku sam mislila da ću onako ići sa njima. Taman posla da pucam u divljač – strašno mi je to izgledalo. Međutim kada je došlo do toga, kada sam ušla u lovište i vidjela da divljač ima veću šansu da pobjegne pogotovo početniku onda je to bilo nešto drugo. Onda sam postala baš pravi lovac”, ispričala je ona.

Uglavnom lovi stinu divljač, fazane, zečeve, lisice, dok za razliku od supruga Milenka i sina Mirka nikada nije išla u lov na srndaća jer joj se to baš i ne dopada. Jedino je kaže učestvovala u lovu na divlju svinju koji je kod Kotor Varoši organizovan za žene, ali joj se nije posrećilo.

Na pitanje šta joj je omiljena lovina, odgovorila je fazan i zec, iako joj je fazan nešto draži obzirom da ga treba pogoditi u letu, što je za svakog lovca malo veći izazov.

Muške kolege je prihvatile

Objasnila je da bavljenje lovom ne podrazumijeva samo odlazak u lov, nego i uzgoj divljači, kao prošle zime koja je bila jako hladna pa su lovci hranili životinje i iznosili im so, čišćenje lovišta od predatora… Osim toga lovci prave “čeke”, lovačke kuće, nadstrešnice, a Radinka iako manje učestvuje u fizičkom radu, ide sa kolegama lovcima.

Kolege su je vrlo lijepo dočekale od samog početka, naročito starije generacije.

“Prvo su bilo malo iznenađeni da sam uopšte zainteresovana za to, a onda kada su vidjeli da ravnopravno učestvujem i u lovu i u razgovoru, pripremama, svemu drugom, oni su to normalno prihvatili.

Kaže da kada je lov u pitanju ne vidi nikakvu razliku između muškarca i žene lovca, a drago joj je da je bila u prilici da upozna lovkinje iz inostranstva i sa dugim lovačkim stažom i mlade djevojke.

Na pitanje da li se susretala sa osudama protivnika lova odgovorila je da se zbog toga što se bavi lovom ne osjeća loše.

“Svi koji tako pričaju otići će u mesnicu i kupiće teletinu, kupiće možda i divljač i napraviće ručak i biće im lijepo, ali i to je neko morao da uradi prije za njih”, kaže Radinka Živković.

Sve više žena 

Objasnila je da u lovu nije cilj samo da se divljač odstrijeli nego i da se uzgaja, da se omogući da dobro napreduje, da ima sve uslove u lovištu.

“Na kraju krajeva kada bi se pustilo to tako nekontrolisano to baš i ne bi bila neka lijepa slika u prirodi”, rekla je ona.

Dodala je da postoji lovno-privredna osnova, u svakom lovištu vrši se prebrojavanje divljači na osnovu kojeg se pravi plan odstrela i kada se on ispuni onda se obustavlja lov na tu vrstu divljači.

Govoreći o broju žena u lovu kaže da se u BiH, uslovno rečeno, popravlja situacija. Kada je počela sa lovom, duži niz godina, bila je jedina žena, a sada u Lovačkom društvu “Borik” Prnjavor, čiji je član, od nešto više od 1.000 lovaca četiri su žene.

“Nije mi smetalo što sam jedina, pošto sam išla s porodicom, svekar, muž, sin kasnije kada je dorastao, tako da je to bila porodična tradicija”, priča ona.

Potencijalnim mlađim koleginicama poručila je ako žele da se okušaju u ovom sportu da se prvo pripreme psihološki u razgovoru sa nekim ko se bavi lovom, da izađu u lovište kada je u toku prebrojavanje ili prehrana divljači u toku jer ako imalo imaju afiniteta to će im se dopasti.

Ne smetaju šale

Od opreme potrebne su puška i municija, gumene čizme, a odjeća se kaže može kupovati postepeno.

“Psi su neophodni jednako koliko i dobro društvo, a zavisno šta se lovi to mogu biti goniči i ptičari”, rekla je ona i dodala da rado lovi sa ptičarima. Njena porodica uvijek ima najmanje dva psa, a trenutno su to bosanski baraka, kao gonič i ptičar engleski seter.

Radinki, koja je inače računovođa u lokalnoj osnovnoj školi, nikada nisu smetale šale jer “muž bez nje ne može ni u lov”, kao ni pitanja da li je moraju zavezati za drvo kada puca da je ne obori puška.

U lovu omiljeno doba godine joj je period od oktobra do Nove godine jer tada traje lov na zeca i fazana, a obzirom da više nije u formi kao nekad, sada se prilagođava svojim mogućnostima.

“Na početku kad prođe dan, pošto zimski su kraći, meni je žao da treba da se ide kući zato što je to stvarno jedno lijepo iskustvo. Ne samo da se ulovi divljač, nego i da se vidi divljač i koja se lovi i koja se trenutno ne lovi. U prirodi uvijek imate iznenađenja i nešto lijepo da se vidi. Sad kako sam ušla u godine, onda je to malo napornije, ali prilagodim se svojim mogućnostima i tako se i krećem, biram pogodniji teren gdje su manje uzbrdice”, ispričala je Radinka Živković.