Bez Plana rasta i reformi: BiH ostaje na začelju evropskih integracija

Godina na izmaku, sumira se urađeno, Evropska komisija ocijenila je učinak zemalja koje teže ka članstvu. Zemlje Zapadnog Balkana optimistično su krenule prvih nekoliko mjeseci, i dok je većina nastavila istim tempom, naša zemlja stagnira. Usvojeno je nekoliko reformskih zakona – i na tome se stalo. Iz Brisela nove najave ekonomske pomoći, a mi nismo uspjeli osigurati ni prvu tranšu od Plana rasta. Zemlje regije ne mogu u Evropsku uniju bez nas, ali ne mogu ni čekati.

Novogodišnji poklon od Evropske komisije

Kao novogodišnji poklon od Evropske komisije stigla najava novih 300 miliona eura za Zapadni Balkan. Ali samo ako budemo vrijedni i završimo domaću zadaću. Do sada sve zemlje regije uspješno su obavljale tražene reforme kao preduslov pristupu evropskoj porodici, sve osim Bosne i Hercegovine. Evropska komisija za sada nije u duhu kažnjavanja, pa ni od novog paketa pomoći nije eliminisala našu zemlju, piše Federalna.ba.

“Zbog geopolitičke situacije mi ćemo udvostručiti naše napore da bismo podržali zemlje koje žele napredovati. Nije dovoljno samo ostaviti vrata Evropske unije otvorena, već treba aktivno raditi na približavanju novih zemalja bloku”, poručila je Ursula von der Leyen, predsjednica Evropske komisije.

Nepotpuno i neusaglašeno

---

Plan rasta na putu za Brisel: Bez Ustavnog suda, veta i saglasnosti kantona

To što smo uključeni u plan ne znači da ćemo na kraju dobiti novac. Jer smo jedini bez usaglašene Reformske agende i Plana rasta. Evropska unija je za proširenje, ali mora se raditi. Cijela godina u Bosni i Hercegovini prošla je u znaku – korak naprijed, nazad dva, pa stagnacija. Raditi se ne može ako se ne sastajemo. Ucjenjivačka i politika kažnjavanja za sada.

“Problem je što se još uvijek od nekih trivijalnih stranačkih politika zaustavlja evropski put Bosne i Hercegovine kako bi se postavila situacija ucjenjivanja te da se nešto dobije ispod stola, što je, nažalost, do sada mnogo puta viđena praksa u Bosni i Hercegovini”, ističe Jasmin Emrić, zastupnik NES-a u Zastupničkom domu Bosne i Hercegovine.

Unutrašnja previranja prelivaju se i na regionalna. Komšije neće čekati na Bosnu i Hercegovinu da se odluči šta zaista želi jer su oni u svojim željama bili konkretni, što su dokazali i djelima. Naročito Crna Gora i Albanija, koji su lideri u regionu ka Evropskoj uniji. Mada, prema novim porukama iz Brisela, sami će malo teže biti dio ove porodice, jer zbog nestabilne geopolitičke situacije, Zapadni Balkan željeli bi u cjelini integrisati.

Obratio se Čović

---

Državna koalicija: Nije dogovoren Plan rasta, ali jeste glavni pregovarač za EU

“Znate da je Crna Gora u ovom trenutku, da kažem onu frazu, ‘lider evropskih integracija’ i zaista radimo. Podredili smo cijeli svoj rad ideji da budemo 28. članica Evropske unije 2028. godine. Znam da će to u Bosni i Hercegovini, možda, biti najteže u cijelom regionu, ali Crna Gora je tu da, pogotovo fokusirana na svoj međuetnički, međunacionalni sklad unutar zemlje, ukaže smjernicama šta treba da se dešava i u Bosni i Hercegovini”, izjavio je Jovan Subotić, zastupnik u Skupštini Crne Gore i potpredsjednik Odbora za EU integracije.

“Još uvijek Zapadni Balkan je područje s mnogo starih i novih konflikta. Jedina perspektiva koju vidim jeste da budemo članovi Evropske unije, a svi znamo, da bismo to postigli, moramo se suočiti s našom prošlošću, da je zaključimo i da pripremimo sebe i svoje zemlje za članstvo u jednoj većoj porodici koja vrednuje slobodu i demokratiju”, poručio je Kreshnik Collaku, zastupnik u Parlamentu Albanije.

Činimo sve suprotno

Demokratije nema bez poštivanja ljudskih prava. Sistemske diskriminacije u Ustavu Bosne i Hercegovine više puta je dokazana pred sudom u Strazburu. Poput presude “Sejdić i Finci”, koja 15 godina čeka na provedbu. Slična sudbina mogla bi biti i sa Slavenom Kovačevićem.

“Mi smo, pored drugih stvari, podržali naše prijatelje iz Bosne i Hercegovine apropo potrebe da se očuva i održi presuda Kovačević. Vidjet ćemo kako tu stoje stvari. Nažalost, tamo imamo raznih utjecaja. Kada bi se potvrdila, onda bi to bio snažni zamajac i podrška građanskom demokratskom konceptu bh. društva”, kaže Miodrag Vlahović, predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora.

Deklarativno za Evropsku uniju, a na tom putu činimo sve suprotno. Konkretnije za evropske zakone i reforme baš i ne, ali može evropski novac. A on nikad dalji.