Vremenska prognoza Stanje na putevima Kursna lista

zob

Redovna konzumacija popularne namirnice može smanjiti rizik od dijabetesa

zob pahuljice
FOTO: Micheile HendersonUUnsplash
Ilustracija

Druga istraživanja pokazuju da su beta-glukanska vlakna odgovorna za te učinke

Zob je odsnova omiljenog jutarnjeg doručka – zobene kaše, ali zapravo je mnogo svestranija namirnica. Dodaje se muffinima, kolačićima, a može zamijeniti i druge žitarice u slanim jelima.

Osim što je izdašna i zasitna, zob se može pohvaliti impresivnom nutritivnom vrijednošću. Pokazalo se da sadrži posebnu vrstu vlakana koja snižavaju kolesterol. Zato se kaže da je riječ o namirnici zdravoj za srce.

Pola šoljice zobenih pahuljica ima 140 kalorija, 5 grama proteina, 3 grama masti, 27 grama ugljikohidrata i 4 grama vlakana.

Zdravstvene prednosti konzumacije zobi

Zob je korisna za zdravlje srca, dijabetes tipa 2 i zdravlje crijeva. Najpoznatija je po svojoj sposobnosti borbe protiv holesterola.

Brojni dokazi upućuju na to da redovna konzumacija zobi može smanjiti holesterol u krvi putem vlakana zvanih beta-glukan. Ova topiva vlakna šalju poruke jetri da izvuče LDL (loš) holesterol iz krvi, veže se za njega i izluči ga kroz stolicu. Osim toga, opservacijska studija na preko 50.000 odraslih Danaca otkrila je da je redovna konzumacija raži i zobi povezana s manjim rizikom od srčanog udara.

Uz to, pokazalo se da zdrava svojstva zobi smanjuju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Metaanaliza iz 2021., objavljena u časopisu Nutrients, navodi da je konzumacija više od 5.7 grama zobi dnevno povezana s manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Standardna veličina porcije zobi je 40 grama ili pola šoljice.

I na kraju, zob je dobar izvor vlakana, koja su ključna za održavanje redovne probave i sprječavanje zatvora. Unos vlakana također je neophodan za dobro zdravlje crijeva. Pregled istraživanja iz 2021., objavljen u časopisu Nutrients, otkrio je da je jedenje zobi povezano s rastom korisnih bakterija kod zdravih osoba i onih s celijakijom.

Druga istraživanja pokazuju da su beta-glukanska vlakna odgovorna za te učinke.