Naši dani
Navijači su Bosnu pratili svuda, zbog jedne pjesme ih je 1990. beogradska milicija izbacila
»Bosnaši« su pjevali »Neka zna Srbija, neka zna Hrvatska da je naša Bosna zajednička bratska«. Zbog toga je milicija »Bosnine« navijače najurila sa tribina. Bio je to direktan odgovor nacionalistima iz obje republike koji su razjapili čeljusti na Bosnu i Hercegovinu
U arhivi Infobiroa, kojoj Fokus.ba ima pristup, pronašli smo tekst iz “Naših dana”, objavljen 2. marta 1990. godine.
Kada je 1979. godine KK »Bosna« osvojila prvu titulu evropskog klupskog šampiona za YU košarku, virtuoz novinarske pisane riječi, Veselko Tenžera, napisao je nezaboravan tekst pod naslovom “Bosna košarke i roka«. I kao što je samo on to umio, ispalo je sasvim logično da se rokenrol, sevdah, košarka i BiH stvari koje se međusobno nadopunjuju.
Tenžera nam je objasnio zašto je tih godina Bosna i Hercegovina u domaćim okvirima najbolja u rok-muzici i košarci, disciplinama koje su najbliže. Snimalo ne snimalo ploče, Bijelo Dugme je u neku ruku zaštitni znak domaće rok-scene i najstabilniji pogon male privrede u Sarajevu.
Rokersku slavu iz Sarajeva nadopunjavale su mnoge i evrokupovima. Treća je u domaćem prvenstvu. Ako je »Jugoplastika» jedinica mjere evropskog kvaliteta košarke, onda »Bosna« igra najbolje, što će vam potvrditi svaki vatreni navijač kluba.
Ljepota »Bosnine« igre ogleda se u mentalitetu Bosanaca. I tu se može povući paralela izmedu Kinđetove generacije i ove sadašnje, kad »Bosna« igra, onda to nije sirovo zabijanje koševa, meneginovsko laktanje niti humorno pocupkivanje Franje Arapovića, što bi kao trebalo da je simpatično.
»Bosna« igra u ritmu rokenrola — jedna trica pa onda dva puta sa poludistance. »Bosna« igra u ritmu sevdaha, tako da protivnike ostavi bez daha. Već godinama »Bosna« dokazuje da je uz »Bijelo dugme« najstabilnija sarajevska institucija. Može se raspasti i Savez komunista BiH, ali to ne znači raspad »Bosne«. Može se »Energoinvest« raspasti na više malih preduzeća, ali grupe koje su se pojavile pod firmom »nju primitivsa«: .-Zabranjeno pušenje«, »Elvis J. Kurtović«, »Plavi orkestar«, a i drugi sastavi »Valentino«, najnoviji »Major« itd.
Tako je mit o »veselom Bosancu« nastavio da živi. Za to vrijeme košarka u Sarajevu je stagnirala, pa je donekle »iznevjeren« Tenžera. Srećom, ove godine »Bosna« se vratila u vrh domaće košarke i igrom mnogo podsjeća na slavnu generaciju.
Nakon odlaska već legendarnog Mirze Delibašića, rukovodstvo kluba je pokušavalo da pronađe novog Kinđeta, pa je iz Kragujevca doveden sedamnaestogodišnji Miroljub Mitrović. I to je bila jedna od zabluda kluba, jer Mitrović je samo Mitrović, i to odličan igrač. Isto kao što je obezglavljeno jugorukovodstvo pokušavalo da pronade novog Tita. (»Ko ce nama da zamijeni Mirzu, Miroljub je ime ponosito«.)
Zablude su prošle i na scenu je izašao ove godine najbolji domaći plejmejker Radulović. Nije Kinđe, ali zato je »Radul bog«. Tako kažu navijači »Bosne«. No samo Radulović nije »Bosna«, tu su i odlični vec pomenuti Mitrović, centar Primorac, prvi centar Evrope sa juniorskog prvenstva Evrope Alihodžić, te krilo Avdić.Tu su i klupski igraci (sjede na klupi Bukva, Marković, Mujanović itd.)
Pored Jugoplastike«, »Bosna« je jedini naš predstavnik koji je preživio eliminacije. »Bosna« ce ostati kompaktna. Može, čak, i bosanskohercegovački SSRN da se transformiše u stranku sa nekom drugom fizionomijom, ali filozofija »Bosnine« igre uvijek će ostati ista, puna mašte i privlačna za publiku. A kad smo već kod publike, »Bosna« uporno stiče nove simpatizere, tako da može parirati Partiji. To ne radi nikakvim apelima niti masovnim dijeljenjem crvenih knjižica, već kao Ante Marković, jasnim programom.
»Bosnina« taktika je vrlo prosta — dva boda kod kuće, pobjeda u gostima. »Bosna« svojim pristalicama ne obećava »sretno djetinjstvo i ugodnu starost« kao bosanskohercegovački komunisti, niti prijeti da »nikome bodove neće dati na pladnju«, već dođe i na parketu ponudi svoj program, koji se sastoji u tome da daš više koševa nego što ih primiš. U kvalitet tog programa uvjerili su se Talijani, Rusi, Grci i nedavno Turci.
Program zaista jeste prost ali je zato jednostavan. U domaćem prvenstvu jednostavnost tog programa na svome košu osjetila je i strašna »Jugoplastika«. Pred taj meč navijači »Bosne« bili su malo skeptični, govoreći: »Neka nam je »bog« na pomoći.« Pošto je za njih Radul bog, pomoc nije izostala.
Navijači »Bosne« su posebna priča. Kao nekad, ponovo svoj klub prate na svim utakmicama. Najzanimljivije je bilo gostovanje u Beogradu protiv Partizana. »Bosnaši« su pjevali »Neka zna Srbija, neka zna Hrvatska da je naša Bosna zajednička bratska«. Zbog toga je milicija »Bosnine« navijače najurila sa tribina. Bio je to direktan odgovor nacionalistima iz obje republike koji su razjapili čeljusti na Bosnu i Hercegovinu.
Takvu uvredu beogradska milicija nije mogla da podnese, pa je to okarakterisano kao nepristojno ponašanje »Bosninih« navijača. Dok su se u Zagrebu »Bog« i drugovi igrali sa »Cibonom«, tamošnji navijači su provocirali one »Bosnine« skandiranjem: »Čobani, čobani.« »Bosnaši« su im se mirno pridružili i takode skandirali: »Čobani, čobani.« Pa neka neko kaže da ne pristaju na bilo koju opciju, samo neka »Bosna« pobijedi.
Digitalni Arhiv možete pretraživati na internet adresi www.infobiro.ba. Riječ je o izdanju Mediacentra Sarajevo koji podržava razvoj nezavisnog i profesionalnog novinarstva u BiH.
