Šverceri iz RS dostavljaju gorivo u Srbiju na kućnu adresu
“Gorivo kupujem isključivo od švercera. Ne samo da je jeftinije nego na našim pumpama, već vam isporučuju i na kućnu adresu. Mnogi su napravili porodični posao i naručuju ogromne količine goriva da im stignu kući. Kao kada naručite ručak iz prodavnice brze hrane. I za benzin postoji kućna dostava! Isplati se jer po litru uštedim i do 40 dinara.”
Ovako priča G.M. iz sela kod Šapca u Srbiji, samo jedan od kupaca švercovanog goriva iz Republike Srpske. Najmanje 60 domaćinstava u mačvanskom selu Badovinci, na granici sa RS, živi isključivo od šverca goriva. Prevozi se na sve načine – u dodatno ugrađenim rezervoarima automobila, traktorima velike kubikaže, čamcem preko Drine, ali se koriste i veze sa carinicima, kako bi se granica dnevno mogla preći što više puta.
U RS lož-ulje košta 68 za litar, a u Srbiji 115 dinara. Evrodizel je u RS 84, dok u Srbiji košta 128 dinara (oko 2 KM). Benzin je 85, a u Srbiji 123-125 dinara. Samo po rezervoaru, ušteda je najmanje 2.000 dinara, a jedini trošak je za mostarinu – 240 dinara.
“Prva ideja su, naravno, kante, ali sve češće se dešava da se u automobile ugrađuju rezervoari od po 150 do 200 litara, poznati izum iz devedesetih godina, kada smo gorivo donosili iz Bugarske, Rumunije i Mađarske. Traktori u koje staje 90 litara, takođe, dušu su dali za ovu namjenu”, kaže sagovornik iz Mačve, koji ne želi da mu pominju ime.
Poljoprivredni radovi uveliko su počeli, a mnogi Badovinčani pravdaju se time da imaju parcele i preko Drine, pa im niko ne brani odlazak na njivu.
Sagovornika na ovu temu ima mnogo, ali niko ne želi da mu se pominje identitet. Tvrde da, prema “likovima” koji čekaju da prođu na Pavlovića mostu, navodno, mogu nedvosmisleno da zaključe koji je carinik u smjeni.
“Svima je poznato da carinici paze da granicu ne prelazite suviše često, ali ima slučajeva da vas prosto vrate, samo da ‘odležite’ još dva sata u Bosni i ponovo dođete. Ma svima je preko glave i skupoće i kontrole. Ponekad imam utisak da nas je kriza, nekako, zbližila čak i sa policajcima”, kaže M.S. iz šabačkog prigradskog naselja, kome je preprodaja goriva izvor prihoda od kada je ostao bez posla.
I žitelji Višnjićeva, sela u opštini Šid, lociranog na manje od pet kilometara od granice sa BiH, gorivom se snabdijevaju kod komšija.
“Nisam imao potrebe da zovem nekog ko dovozi gorivo i daje oglas, jer nam je pumpa na nekih pet, šest kilometara”, priča Nikola Veselinović, jedan od meštana Višnjićeva.
“Dovoljno mi je da sednem na traktor, odvezem se i napunim rezervoar. Ranije, dok na graničnom prelazu nije bio istaknut znak sa precrtanim kanisterom za gorivo, znao sam da prevezem i nešto više, ali, sada se ne igram.”
Njegov komšija Branislav Šaprić ogorčen je time što je granica zatvorena za prevoz većih količina goriva, jer, kaže, poljoprivrednici su zbog niskih cijena njihovih proizvoda i smanjenja subvencija dovedeni u veoma tešku situaciju.
“Računica je jasna”, navodi Šaprić. “Da bih obradio hektar oranice potrebno mi je 100 litara goriva godišnje, a kada se zna koliko je cijena niža u RS jasno je da ću uštediti gotovo 50 eura. Pošto obrađujem devet hektara, mogu da uštedim skoro 500 eura.”
“Ugledni privrednici” Njive u Podrinju, Jadru, Rađevini, Mačvi, Pocerini, Sremu, Azbukovici i drugim dijelovima, uz Savu i Drinu, biće obrađene uz pomoć lož-ulja iz RS. Mešetari kupuju “ložak” u RS i prodaju ga u Srbiji po cijeni od 100 dinara za litar, a po litru zarade najmanje 30 dinara.
“Što se ljudi čude kako ide lož-ulje preko Drine, kada se znalo da je, svojevremeno, na rijeci postavljano i crijevo, a sada nema šta mešetari ne prebacuju čamcima sa jedne na drugu obalu”, kažu upućeni sagovornici.
“Šverceri na Drini, koji su oduvijek imali veze na mjestima gdje ne bi smjeli da imaju, pa su mnogi stasali u ‘ugledne privrednike’, imaju i čamce, takozvane ‘stočare’, u koje može da stane manja cisterna…”
