U Beogradu održana tribina “Srebrenica mapiranje genocida i post-genocidno društvo”
U okviru projekta Škola znanja, u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana je tribina “Javni čas: Srebrenica mapiranje genocida i post-genocidno društvo”, nakon prikazanog filma u kojem su rekonstruisani događaji u Srebrenici jula 1995. godine, javlja Anadolu Agency.
Govoreći o istoriografiji samih događaja, istoričarka Branka Prpa rekla je da kada se osvrnemo na događaje iz 1995. godine u Srebrenici, a osim toga i na ceo rat koji je doveo do raspada bivše Jugoslavije, ne postoji nijedno istoriografsko delo koje bi govorilo o tome.
“Sada kada bi mi svi u mojoj profesiji rekli, evo mi smo istoričari i reprezenti istoriografije kojoj pripadamo, mi nismo sposobni da napišemo knjigu, monografiju, studiju o raspadu Jugoslavije i zločinima koji su se dogodili tokom tog procesa”, rekla je Prpa i dodala da su istoričari sada dovoljno vremenski odmaknuti od tih strašnih događaja te da je problem možda u tome što su kao istoričari deo same te istorije.
“Srebrenica je naše najveće stratište, postoji veliki broj drugih, sva ta stratišta su zastrašujuća, ali ona u stvari svedoče o projektu planirane smrti i uništenja. Ono što je u suštini celokupnog projekta raspada jedne države i načina na koji je ona uništavana, da se više nikad ne bi obnovila, na krvi i patnji, jeste projekt, nije spontan, slučajan, on je prosto rezultat dogovora, saveza elita”, navela je Prpa.
Navodeći da će istoričari biti spremni da istraže te događaje i napišu o njima knjigu ili monografiju sa činjenicama koje će pokazati pravo stanje, Prpa je istakla: “Naši zločini naše istorije su monstruozni i upravo je to naša istorija, u svoj svojoj ogoljenosti.”
“Uvek postoji problem i dilema, ne samo istoričara, nego i čoveka, da li da to ignorišemo ili da se sa time poistovećujemo. Da li da kažemo, ne to nismo mi? A ko je onda, onda ćemo da upremo prste u one koji to jesu. A onda imamo jedan ozbiljan problem: i oni su deo naše istorije i mi smo učenici te istorije. Ta istorija je naša istorija”, istakla je Prpa i dodala da je potrebno preuzeti odgovornost za tu istoriju.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, govoreći o uobičajenim tumačenjima i stvarima koje se govore o Srebrenici u Srbiji i šta je ono što je sudski utvrđeno u samom Haškom tribunalu, rekao je da su temeljna i dobra međunarodna istraga događaja iz jula 1995., rasvetlile te događaje te da se sve zna, “od ulaska vojske Ratka Mladića, do masovnih ubistava koja su se događala, prvo na teritoriji Bratunca”.
“Danas, 21 godinu nakon tog događaja, imamo utisak kao da svi ne znaju sve ili još bolje da svi ne žele da znaju šta se desilo u Srebrenici i oko Srebrenice u julu 1995. godine”, rekao je Stjepanović i dodao:
“U prvim godinama nakon rata, to neznanje, odnosno loša informisanost mogla je da bude izgovor i opravdanje za neprihvatanje zločina. Danas više izgovora nema. Danas svako negiranje srebreničkog zločina može značiti samo njegovo odobravanje. Odobravanje masovnih egzekucija koje su se događale iz dana u dan, u jednoj fabrici ubijanja, koja je bila unapred planirana i koja je bila vrlo dobro sprovedena u skladu sa planom.”
On je istakao da to odobravanje, najblaže rečeno, nije pristojno izgovoriti naglas, pa se iz tog razloga u ovom momentu zaklanja iza negiranja te da su godinama smišljane razne teorije zavere koje imaju zadatak da ukinu razliku između istine zasnovane na činjenicama i teorija zavera zasnovanih na izmišljotinama, sa namerom da se zločin opravda.
Projekat “Škola znanja”, proizvod FAMA Metodologija iz Sarajeva, traga za transformacijom edukacije o ratu, genocidu i urbanom, građanskom i kulturnom otporu u univerzalni edukacijski model, preko jedinstvene platforme za transfer znanja.
